06. јун 2015. Фотографија у којој група тинејџера у амстердамском Рајкс музеју потпуно незаинтересована за Рембрантово ремек-дело „Ноћна стража" зури у екране својих мобилних телефона на тужан начин илуструје зависност од нових технологија. А о мотивацији тинејџера да прекину зависност од интернета можда најбоље сведочи чињеница да већина њих када дођу у саветовалиште за лечење зависности још у чекаоници траже бежичну конекцију за телефон или таблет.

Милан Радовановић, специјални педагог и директор Дефектолошког саветовалишта „Ентера", не крије своју забринутост због чињенице да се деца више не играју играчкама већ таблетима и смарт телефонима и наглашава да расте број малишана којима је мобилни телефон постао замена за лопту, игру и – вршњаке.

„Веома је тешко генерацији која је од рођења окружена компјутерима и смарт телефонима ограничити време проведено на интернету. Савремени тинејџери не знају како изгледа свет без интернета и социјалних мрежа и навикли су да одговоре на сва питања проналазе на 'мрежи' а не у књизи или новинама. Међутим, та гомила стимулуса коју млада особа добија из виртуелног света озбиљно скреће пажњу са књиге, учења и дешавања у социјалном свету. Суживот са таблетом и смартфоном има своју неуролошко-физиолошку 'цену'. А та цена је поремећај пажње и поремећај сна. Млада особа која десет сати дневно игра видео-игрице исцрпљена је као да је десет сати била на тренингу, али додатни проблем представља чињеница да се није бавила физичком активношћу већ је сатима била прикована уз екран и вероватно узимала гомилу грицкалица и енергетских напитака", упозорава Милан Радовановић. „Када говоримо о зависности од интернета заправо причамо о зависности од видео-игрица и 'Фејсбука', јер су адолесценти у стању да више од десет сати проведу у игрању неке игрице. Међутим, иако се један број тинејџера на лечење јавља због тога што зависност од нета изазива озбиљне проблеме у школи, како терапија одмиче ми заправо схватамо да нам деца долазе због усамљености, али и због тога што немају никакав емотиван живот. Велики број тинејџера са вршњацима се дружи преко друштвених мрежа а не у парку, кафићу или на тренингу, јер им је у виртуелном свету занимљивије. Али, у виртуелном свету нема додира, загрљаја и пољубаца и због тога тинејџери пате", закључује наш саговорник.

Психијатри који се баве болестима зависности већ годинама озбиљно дебатују о епидемији зависника од интернета, с обзиром на то да се број особа којима је пасош „сајбер" галаксије драгоценији од личне карте увећава из дана у дан.

„Кад се спомене зависност, обично помислимо на алкохол, никотин, опојне дроге или аналгетике, али објеката зависности има много више. Зависност могу изазвати угљени хидрати (чоколаде и други слаткиши), телекомуникациони уређаји (компјутер), али и одређене активности, као што су коцка, насиље и разни облици ризичног понашања. Укратко, све оно што нам причињава велико задовољство када је присутно и што нам недостаје када нам није на располагању друго је име за зависност. Без те две компоненте – задовољства и фрустрације – нема зависности", објашњава др Мира Ковачевић, в. д. директора Специјалне болнице за болести зависности.

Наша саговорница објашњава да све зависности имају исте физиолошке темеље – у мозгу долази до лучења већих количина допамина, неуротрансмитера који ствара осећај задовољства, али учествује и у развоју зависности. Ако вам неко искључи компјутер имате исте симптоме као када се „скидате" са хероина: нервозу, напетост, апстиненцијалну кризу и жељу да узмете супстанцу, односно повежете се на интернет.

Др Мира Ковачевић додаје да се последњих двадесет година у стручним круговима озбиљно дебатује о томе да ли у међународну класификацију болести треба уврстити зависност од интернета. Наиме, иако је интернет настао као узнапредовала форма комуникације, он се изродио у своју супротност – постао је средство које укида комуникацију, а техника је овладала човеком.

„Веома је тешко претпоставити у ком ће се правцу људска личност развијати, јер је технологија овладала нама, а не ми њоме. Родитељи су свесни да деци морају да ограничавају време проведено на интернету, али су и сами збуњени упливом нових технологија у свој живот. То је велика цивилизацијска промена", закључује наша саговорница.                  Политика