Затим почиње интензиван развој железничког саобраћаја код нас. Покажимо то на примеру (старе) београдске железничке станице. На спомен-плочама перонске фасаде станичне зграде пише: „Првим возом за Ниш, 23. 8. 1884. отпутовало је преко 200 путника; 1924. године Београд има 170.000 становника, са станице дневно саобраћа 46 возова; 1939. године Београд има 314.000 становника, са станице дневно саобраћа 116 возова; 1970. године са железничке станице дневно саобраћа 150 возова са 45.000 путника.”
Као куриозитет, наведимо податак забележен у дневном листу „Политика” да је 13. маја 1973. године, кад су у Београду Јувентус и Ајакс играли финалну утакмицу Купа европских шампиона, кроз београдску станицу прошло чак 260 возова.
Возом се путовало у Италију, Француску, Швајцарску, Немачку, Шведску, Русију, Турску, Грчку, Турску... Још се сећам свог путовања возом, почетком шездесетих година прошлог века: релација Београд–Остенде (Белгија), директно, без преседања (а затим бродом преко Ламанша).
А какво је данас, фебруара 2026. године, стање с међународним саобраћајем? У званичном документу „Железнице Србије АД”, у реду вожње који важи за период од 14. децембра 2025. до 12. децембра 2026. године, у којем су „у складу са расположивим возним средствима и стањем инфраструктурних капацитета планирани поласци возова за превоз путника, с циљем да се обезбеди што квалитетнија понуда превоза путника железницом”, постоји само један међународни воз: Земун–Бар–Земун. Као куриозитет ваља уочити да у овом возном реду нема међународног воза који је постојао у реду вожње за 2022. годину. Реч је о возу Србија – Северна Македонија – Србија који је саобраћао на релацији Приштина–Скопље–Приштина преко Ђенерал Јанковића. Вероватно је сада на тој релацији реконструкција пруге.
С нестрпљењем и радошћу очекујемо најављено увођење савремених возова између главних градова Србије и Мађарске и Србије и Аустрије. Увођењем нових међународних линија до Будимпеште и Беча железнички превоз код нас доживљава ренесансу. Треба имати у виду да ускоро треба да почне реконструкција пруге Београд–Ниш, као и да је планирана модернизација пруге до Шида. Ако се уважи и досадашња динамика радова на модернизацији пруге Београд–Суботица, реално је очекивати да ћемо у првим годинама четврте деценије овог века поново имати савремен железничких саобраћај са суседним државама, а вероватно и шире.
Александар Блажек, (Политика)
Београд
