У посебном делу књижевне вечери синоћ је представљено дело Верољуба Вукашиновића – Жалац (Змајева награда Матице српске) и Петрове вериге (награда Одзиви Филипу Вишњићу Орашац), као и књиге песама за децу Шумски буквар.

Публика је упозната са богатом издавачком делатношћу Народне библиотеке „Јефимија“ у Трстенику, као и са културно-историјским садржајима трстеничког краја, укључујући и културно-духовну манифестацију „Јефимијини дани“. Део књига и публикација трстеничке библиотеке дариван је центру Спона за читаоце у Скопљу и Куманову.

Указујући на значајан књижевни траг манифестације „Савремена српска проза“, Верољуб Вукашиновић је подсетио да је Народна библиотека „Јефимија” у Трстенику постала у протеклим деценијама, посебно препознатљива као организатор књижевних сусрета на њој.

- Ова књижевна манифестација је покренута, спонтано, још 1984. године и убрзо је добила своју трајну физиономију, коју чине „Књижевни портрет” једног писца и „Округли сто” са неком од релевантних књижевнокритичких, књижевноисторијских или других сродних тема. Из године у годину, међу учесницима су се појављивала најзначајнија имена српске прозе, књижевне критике и есејистике, да би се 2023. године стигло до јубиларних четрдесетих сусрета-.

Ови, јединствени сусрети писаца, критике и публике сигурно не би оставили дубљи траг у нашој култури да није истоимених зборника радова који су покренути 1989. године, када је објављен први број посвећен прози Слободана Селенића и теми „Кретање идеја у савременој српској прози”. Од тада, из штампе је, до 2024. године, изашло тридесет шест бројева овог зборника, указао је Вукашиновић.

-Остављамо Спони два примерка из Антологије врх срспке прозе, приче различитих руку На округлим столовима – чији су садржаји објављени у зборницима – осветљене су различите теме, од књижевно историјских, као што је, рецимо, питање фрагмента у српској прози, преко разматрања различитих књижевних жанрова, на пример: кратка проза, мемоаристика, српска поетска проза, есејистичка проза, романсирана биографија, савремена приповетка и нове тенденције, о критици данас и др, до проучавања узајамних веза књижевности са медијима, драматизације књижевних дела, осветавања песника као приповедача, док су се неки округли столови бавили ширим тематским областима, као што су: тема рата у савременој српској прози, однос писца и завичаја, страност и лик странца, језик као тема прозе, село у савременој прози, при чему посебно ваља нагласити округле столове посвећене књижевности Срба у Хрватској и делима српских прозаиста ван матице, којима се ишло ка интегралној геопоетичкој слици савремене српске књижевности. Занимљиви су и тематски бројеви посвећени поетикама неких писаца, на пример, Иве Андрића, Данила Киша, Милорада Павића, Драгослава Михаиловића, Миодрага Булатовића. Разматрана су и питања периодизације српске књижевности, антологијски избори српске приповедне прозе, проза и народна култура, стилистика савремене српске прозе, итд. Неки од тематских бројева били су посвећени и питањима савремене критике и портретима значајних књижевних критичара: Љубише Јеремића, Мирослава Егерића, Милоша Петровића, Миодрага Радовића...

Поред богате колекције зборника радова, изложбени проказ књижевни сусрети „Савремена српска проза“ садржи и колекцију уметничких слика завичајних сликара на којима су приказани портрети појединих писаца. Све то, заједно са фото-паноима који приказују хронологију и поетику сусрета, чини документарну изложбу под називом „Савремена српска проза“ у Трстенику (1984-2024), коју су приредиле Јелена Думановић и Ана Павловић.

- Хвала вам што сте дошли, радо смо се одазвали позиву. Трстеник је варош у долини Западне Мораве на средини већих градова Краљева и Крушевца надомак манастира Љубостиња, град има 13.480 становника, и две важне манифестације. Једна песничка посвећена поезији - Јефимијини дани која траје недељу дана, песничка манифестација где се додељује Јефимијин вез - повеља, а друга је посвећена прози и траје 40 година. И још један важан јубилеј да ови сусрети и изложба је вама овде на увид и зборници који прате изложбу. Прве недеље новембра се одражава манифестација, два дана портрет неког писца, а другог дана окургли сто и теме које се обрађују, напомињем да је 70 година постојања библиотеке, рекла је Јелена Думановић из дечијег одељења Библиотеке „Јефимија“ из Трстеника.

П О С Р Н УЋ Е

 Гледам – умиру старе куће,

 распукли зидови, кровови.

 Скљоканог плота труло пруће,

 одсете брда и долови.

 Старице, старци, чавке, вране,

 и то је Србија, иза луга.

 И пусте њиве, неоране,

и та сељачка, тешка туга.

 Да нисам посут оним прахом

 са Стражилова, из висина,

 не знам куд бих са овим страхом,

 тим црним дахом рушевина.

 Јер гледам оно што још је сам,

 кроз око оца поглед сина,

а не знам више ко сам, где сам,

 сав сам од кућних развалина.

 Залази сунце, зраци трну,

 кроз предвечерје расту сене.

 Ловци гађају младу срну

 а погађају само мене

ОНО ШТО ОПСТАЈЕ

Оно што опстаје

Су Ријечи

Ријечи које нисмо

Изрекли

Исплакали

Изјаукали

Жежене ријечи

Живе у књигама

Које нисмо

Написали

- Јако значајно је све што ви радите овде што се трудите у својим програмским богатим активностима и ви као публика што препознајете и пратите ово. Први пут сам у Макеоднији и велика ми је част и задовољство због те чињенице врата Библиотеке у Трстенику је отоврена и за нову сарадњу, рекла је Павловић Ана директорка ове установе.

У склопу приказивања богате активности посленика Народне библиотеке „Јефимија“ из Трстеника на гостовању у Северној Македонији, у организацији домаћина из центра СПОНА, књижењвно вече је заказано за вечерас у у Музеју у Тетову с почетком у 20 часова.

Гостовањем у школама где се настава изводи и насрпском језику, попут деветолетке „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану, Верољуб Вукашиновић је читао своје песме из збрке за децу Шумски буквар.

М.С.