“Био је изузетан програм и велика књижевна берба”, рекао је за “Политику”, академик проф. др Јован Делић који наглашава ширину и уметнички потенцијал младих стваралца који су ове године представљени и штампањем зборника младих стваралаца, али истиче и омаж преминулом књижевнику Горану Петровићу за кога сматра да је “својим делом исписао историју српске књижевности”

Централно, радно место, манифестације у Пиви заузима Симпозијум критике који је ове године посвећен књижевном, песничком и друштвеном раду и ангажману Милутина Мићовића, о коме је говорило двадесет пет научника, критичара и песника.

“У њему се види ужарена стварност нашег времена”, рекао је отварајући скуп Гојко Божовић, као и да  се “самоиспуњавајуће пророчанство песниково” одредјује кроз дубоко преиспитвање хришћанских, историјских и савремених идеја.

Професорка Милелена Кулић сматра да је Мићовићев роман “Разорени град” јововско преиспитивање вредности и да “драмска преображења која налазимо у овом роману представљају не само дијалог са богом и божијим већ и само постојање Бога у нама и целом драмском разрешењу ових дилема”. С друге стране, проф. др Лидија Томић сматра да се књига Разорени град „може се дефинисати и као поема о човјеку.

А може и као „пустињска драма“, како је сам аутор назвао у једном обраћању свом професору књижевности. Зашто поема и зашто пустињска драма? Прва одредница, због прозне и поетске конзистентности нарације и поетског казивања, а друга, због унутрашњих епифанија Милутина Мићовића у којима су безмало све реченице израз унутрашњих доживљаја и расуђивања егзистенцијалних тема.“

Већи број учесника указао је на тему и мотив нуле у његовој поезији која је за Милорада Дурутовића “антипростор и антивријеме”, док је Мићовићев песнички сапутник Будимир Дубак у тексту “Муке с нулом”, закључио да “детронизација нуле почиње отрежњењем њених подржавалаца, из којих се радја критичка свијет о нули”.

Пјесниковим односом према Његошу, филозофским и религијским аспектима, као критиком савременог тренутка бавили су се проф. др Горан Максимовић, проф. др Синиша Јелушић, Вишња Косовић и проф др. Будимир Алексић.

Посебно леп програм је пловидба по Пивском језеру када се, на броду, одржава промоција књиге младог песника прошлогодишњег добитника награде “Спасоје Пајо Благојевић”. Ове године је то био Павле Зељић из Лознице, а о њему је говорила књижевница Милица Бакрач.

У завршном делу Манифестације наступили одржан је Митинг поезије у којима је представљен портрет песника Милана Михајловића и наступ с песником у поноћ Мирослава Алексића. Програм Манифестације је одржан у организацији Центра за културу Плужине и уз покровитељство Министарства културе и медија Црне Горе и Општине Плужине

Награђене песникиње Чукућ и Томић, постхуман изложба Мија Мијушковића

Награда "Спасоје – Пајо Благојевић" припала је Теодори Чукић из Берана, а признање "Радуле Жељко Дамјановић" добила је млада пјесникиња Јована Томић из Подгорице, ученица Средње стручне школе "Спасоје Распоповић". Промовисан је Зборник радова посвећен Ђорђу Нешићу, о чијем је делу прошле године одржан симпозијум критике.

“Ђорђе Нешић један од најдаровитијих писаца средње генерације и човјек који изузетно поштује свој унутрашњи ритам” закључио је проф. др Јован Делић. Промовисан је и Зборник младих пјесника са стиховима Лазара Букумировића, Милана Громовића, Павла Букилића, Теодоре Ковач, Николине Ковачевић, Косте Косовца, Јеле Марићевић, Ленке Настасић, Катарине Пантовић, Ирене Плаовић, Анђеле Пековић, Марије Радић, Јова Радовића, Тијане Сладоје, Милана Тице, Мата Уљаревића, Теодоре Чукић и Милице Шпадијер.

У програму је посебно место заузела изложба “Пива које више нема” вајара Мија Мијушковића. “На овим скулптурама јасно се уочавају загрљај камена и дрвета, који симболизује спој неба и земље” рекао је на отварању књижевник Радомир Уљаревић.

ПОЛИТИКА