У савременој македонској уметности  Мирослав Масин заузима изузетно важно и аутентично место. Рођен је у Нишу 1963. године, а образован и созреван у Скопљу, Масин је изградио каријеру која се протеже кроз четири деценије. Завршио је Сликарство на Факултету за ликовну уметност 1988 године, а већ од тог тренутка започиње са интензивном и континуираном изложбеном активношћу – самостално и групно – у Македонији и на међународној сцени. Излагао је у Ђенови, Паризу, Стразбуру, Берлину, Лондону, Београду, Сарајеву, Подгорици, Љубљани, али у малим интимним просторима где уметност добија другу енергију.

Масин је уметник кој и не припада трендовима, већ их ствара. Његов рад је изузетно самосвој – утемељен у јласичном сликарству, али отворен према савременим визуелним истраживањима. Он се плаши трансмедијалности: користи инсталације, видео арт, сценски дизајн, ствара дела блиска перформансу, но у основи увек остаје веран сликарству као суштинском медију духовног изражавања.

У његовим делима, како је наведено у најави изложбе у Софији, посебно последњих година , „птица постаје доминантан симбол – не као декор, већ као визија, као унутрашњи глас, као лична и колективна алегорија“. Птица код Масина је сусрет између тела и духа, између човека и његовог сна, између  реалности и онога што желимо да буде. То је мост но и бездан. Лет, но и падање.

Масинове птице нису ни реалистичне, ни фантастичне, оне су психолошки облици, немирне сенке, путници кроз људску потребу да  разуме ссамог себе. У том летном језику, , сликарство се ослобађа потребе да „прикаже” и постаје могућност  да се „доживи”.

Масин слика са енергијом која не произлази само из руке, већ из мисли и од емоцие. Његово дело „не препричава причу”  у класичном слислу, већ изазива вашу властиту. Визуелни језик кој гради преко година је слојевит: фигуративан, симболичан, експресиван, понекада и апсурдан, но увек искрен.

Он је сликар који избегава шаблоне и одбија да слика због лепоте. Уместо тога, његова платна су трибуна нљудског унутрашњег света, света у коме се сан и реалност испреплићу у колаж од осећаја, сећања, траума и наде.

Пројекти као „Monkey – APE-man” (1986), „Cage” (1992), „Мајмун-човек-банана” (1995), „Civilization” (2000, Чешка), и „City Point” (2009, Нирнберг) потврђују његово непрестано истрајно истраживање граница између уметности и друштва, између естетике и етике.

Национална галерија Македоние лане му је посветила велику ретроспективну изложбу под насловом „Подобро на гранка отколку заглавен во лифт”, представљајући више од 140 дела и девет објеката, као доказ његове 40-годишње уметничке делатности.

Исте 2024. године, Масин је добитник државне награде „Св. Климент Охридски” за животно дело у уметности, као и  признања „Златна Бубамара популарности” за трајне вредности.

Изложба која ће сутра бити отворена у Македонском културно-информативном центру у Софији представља ретку могућност за бугарску јавност да уђе у свет једног изузетног аутора. Дела која ће бити изложена  – рађена у класичној техници цвеликих формата  – више су од слика: то су унутрашњи пејзажи, визуелна питања и емоционални извештаји са једног унутрашњег путовања.

Ово није изложба која се само гледа. Овој е изложба која се осећа. Ово је позив да се зауставимо, да  погледамо око себе, и можда, за тренутак да узтлетимо изнад свакодневице.