22. март 2011.

Никада Срби у Македонији нису били разједињенији, па међусобно и закрвљени, него што су сада; никада српски национални корпус у Македонији није био разбијен на толики број политичких партија и невладиних организација; никада политички, друштвени, социјални и културни положај припадника српског народа није био неповољнији; никада се мање није слушала српска реч и никада се није озбиљније постављало питање очувања нашег националног идентитета.

 И, када неко крене у деструктиван поход ради успостављања апсолутне власти, он се тешко зауставља да би бар за тренутак видео какву је пустош оставио иза себе.

Навешћу само неколико примера.

У Скопском региону, где су постојале и мање или више успешно деловале општинске организације УСЗМ у свим градским општинама, сада не постоји ниједан општински одбор. Удружење жена Српкиња, које је такође било у саставу УСЗМ, после пучистичког преименовања и "избора" Гордане Стојковске за председницу новопроглашене Српске заједнице у Македонији, најпре се прикључило тој организацији, али је убрзо иступило и почело да делује самостално.

Истовремено, поред постојећих српских асоцијација, које су углавном постојале само на папиру, после извршеног упада у УСЗМ формирано је још неколико асоцијација, међу којима су значајније: Традиционална српска жена - Скопље, Српски културно-просветни и информативни центар – Кучевиште, Српска заједница "Свети Сава" – Скопље, Удружење "Скопска Црна Гора" – Кучевиште. После напуштања Српске куће, на територији Скопља практично је престала да постоји било каква организација из састава УСЗМ.

У Куманову је практично разбијена регионална организација и све, раније веома интензивне активности, практично су престале. Регистрована је нова организација – Уједињена српска заједница – Куманово и удружење Срба (Фудбалски клуб) у Речици. При томе, Уједињена српска заједница – Куманово практично је формирана на ванредној Скупштини у Скопљу, када је изврешен пуч у УСЗМ, а формирали су је представници Кумановског региона који је деловао у оквиру УСЗМ, који су напустили ту антистатутарну Скупштину, јер се нису слагали са предложеним променама. Дакле, резултат разбијачког деловања оних чији је експонент била Гордана Стојковска, јесте да тренутно у Кумановском региону постоји пет српских асоцијација.

У Битољу, где број Срба није довољан ни за формирање једне озбиљније српске асоцијације, сада их има три, захваљујући пре свега деструктивном деловању Жугића, али и манипулацијама па и обећањима појединцима да ће им се решити неко лично питање.

Посебну пажњу заслужује оно што се дешавало у Тетову. Наиме, у овом граду је постојало и изванредно функционисало Удружење Срба и Македонаца, које је било у саставу Уједињене српске заједнице у Македонији и у оквиру кога је радило КУД "Фолклор", касније преименовано у КУД "Бранко Чајка". Ово удружење, у саставу Регоналне организације Полошког региона, служило је за пример како, и у веома тешким околностима, могу да се остварују изванредни резултати. Без икаквог претеривања се може рећи да су слога и велики успеси овог Удружења и културно-уметничког друштва били резултат једино изузетног ауторитета његовог председника доктора Драгана Филиповића, једног од најбољих хирурга у Македонији, као и изванредној хуманитарној активности његове супруге Снежане, доктора анестезиологије.

Међутим, после упада тандема Стојковска – Стоилковић у УСЗМ, успели су да придобију за своју разбијачку делатност неке чланове руководства Удружења и КУД, при чему је улогу непосредног "извођача прљавих радова" одиграо руководилац КУД – Момчило Велић. Упркос томе, ипак се огромна већина чланова Удружења и КУД определила за доктора Филиповића који се већ био повукао са функције. Пошто нису могли да освоје КУД, измислили су некакву фолклорну групу у Тетову, под њима омиљеним називом "Срби и пријатељи", која може да буде само за једну или специфичну употребу. Нису, дакле, успели у намери да освоје онај део активиста који су били изванредни носиоци активности за очување српског националног идентитета, али су успели да унесу раздор и огорчење код припадника српског националног корпуса у том граду и код њихових искрених пријатеља...

Хоће ли се и данас, као у периоду пре Косовског боја наћи народни песник који ће запевати неку савремену песму – "Великаши, проклета вам душа, на комаде раздробисте царство".
Пошто су оцениле да није добро да се свађе и подметања међу Србима, који су, иначе, склони синдрому међусобне неслоге, расчишћавају у кривичним поступцима пред македонским судовима, пет српских грађанских асоцијација је решило да иступи из Националног савета Срба у Македонији, који је узурпиран од стране Гордане Стојковске, подржане од стране Ценића и дружине и под патронатом и заштитним кишобраном Великог "представника свих Срба у Македонији" и доказаног и "незаобилазног борца за очување иховог националног идентитета".
Оне су одлучиле да оснују нову кровну организацију. Њима су се придружиле још осам српских грађанских асоцијација из Македоније, које до сада нису биле у саставу Националног савета Срба у Македонији (мањи број њих је постојао и пре формираwа НССМ као кровне организацие, а већина су новоформиране). Ових тринаест организација донеле су одлуке да се удруже са поменутих пет организација и да формирају кровну организацију под називом: "Централни савет српских организација у Македонији".

Оснивачка Скупштина ове кровне организације одржана је у Скопљу 12. децембра 2010. године.

Оснивачка Скупштина је одржана уз присуство и јавно наглашену подршку највиших званичника Амбасаде Србије, а преко ње и државних органа Републике Србије. Говорио је и амбассадор, снажно подржао формирање ове кровне отганизације и обећао пуну подршку Амбасаде и државних органа Србије. Својим присуством и јавном подршком својих председника, формирању ове кровне организације дале су подршку и Напредна партија Срба у Македонији и Демократски савез Срба у Македонији.

Једна од присутних делегата је рекла да се и Стојковска хвали да у "њеном" Националном савету Срба има такође 13 српских асоцијација. Ако је то тачно, онда испада да у Макединији има преко 26 српских невладиних организација! То је несумњиво доказ да смо ушли у стање које јасно показује да је деструкција учинила своје, да је распадање ткива српског националног корпуса довело да стања трулежи погодног да изгамиже сва гамад.
Већ смо сведоци како се у том стању умножавају нови лидери и лидерчићи, а они који су и до сада постојали не могу да сакрију да желе некога ("свој народ") да воде у "светлу будућност", а сами не виде "даље од сопственог носа" .

Ушли смо у стање када се и оно мало преосталих Срба интелектуалаца и угледних људи, признатих у сферама друштвеног живота у којима делују, људи од ауторитета и интегритета и са доказаним стручним вредностима и моралним врлинама, повлаче са јавне сцене.

То омогућава да на површину избију полуинтелигентни, полуписмени и фрустрирани појединци који су у својим периферним и минорним струкама достигли свој зенит којим никако нису задовољни и зато би да заиграју главне, па чак и насловне улоге у баруштини чијем су стварању сами допринели. Њихови хоризонти завршавају врховима најближих брежуљака и зато им није тешко да верују да су им чак и "океани једва до колена". То их, наравно, не сречава да испољавају велике амбиције, да нуде велике идеје, да, такорећи неприкривено, показују своје разновидне "таленте", своје профитерске амбиције и своје вештине да манипулишу наивнима и недовољно упућенима.

Убрзо се и на јавној сцени показало колико је дубок раскол у српском националном корпусу у Македонији и како су се у непосредном животу формирале две супродстављене групације на српско – српском фронту.

Биле су то Светосавске свечаности 2011. године.

Једном групацијом српских удружења руководили су челници Демократске партије Срба у Македонији (ДПСМ). Они су, средствима која је Влада Републике Македоније одобрила свом коалиционом партнеру ДПСМ за прославу Дана Светог Саве као националног празника Срба у Македонији, организовали Свечану Светосавску академију 27. јануара у Скопљу уз пуну подршку и присуство највиших државних званичника Македоније, а у одсуству и било какве подршке представника државних органа и институција Србије и Амбасаде Србије у Македонији.

Други део српских удружења окупио се око новоформираног Централног савета српских организација у Македонији. Та удружења организовала су Светосавски сабор у селу Кучевишту у близини Скопља, а уз подршку и присуство високих званичника Србије и Амбасаде Србије у Македонији.

Ваља забележити (да се не би заборавило) да је Светосавска академија у Скопљу директно преношена на првом каналу Македонске телевизије (истовремено и на каналу Собрања Македоније!) и да је емисија на српском језику на МРТВ – "Видик" два пута емитовала у целости снимак те академије (29. и 31. јануара) и да је и пре и после светосавских свечаности информисала искључиво о активностима групације српских урдужења окупљених око ДПСМ, и не хајући да је то емисија намењена свим припадницима српске етничке заједнице у Македонији, а не мегафон једне политичке партије.

За разлику од тога, на интернет порталу СПОНА објављиване су информације о активностима свих српских грађанских асоцијација у Македонији. Тако је било и у односу на светосавске свечаности 2011. године.

О паралелном централном скупу, одржаном 28. јануара у селу Кучевишту у Скопској Црној Гори, на интернет порталу СПОНА, између осталог, је наведено:
"Поводом Светог Саве, националног празника Срба у Македонији, Српски Културно-просветни и информативни центар "Вук Караџић" и Централни Савет српских организација у Македонији, у сарадњи са надлежним институцијама Србије и Амбасаде Републике Србије у Македонији, синоћ је у Кучевишту на падинама Скопске Црне Горе организован велики Светосавки сабор.
На Сабору је присуствовао велики број Срба и Македонаца из Скопља, Куманова, Речице, Тетова, Битоља, као и гости из матице.
Међу високим гостима на Сабору у Кучевишту били су и заменик председника Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, амбасадори Србије Томислав Ђурин и Босне и Херцеговине Милан Балабан, саветиник председника Србије и секретар Савета за Србе у региону Млађан Ђорђевић, државни секретар у Министарству за дијаспору Миодраг Јакшић, председник Централног савета невладиних организација Срба у Македонији и делегат Срба из Македоније у Скупштини дијаспоре и Срба у региону, Дејан Кошутић, секретар у Министарству спољних послова Македоније Гоце Георгиевски.

Скуп је поздравио амбасадор Србије Томислав Ђурин, указавши да је посвећеност овом значајном дану у Срба потврђена и у овом подручју баш на оваквом сабирању. Прослављањем Савиндана, како је нагласио, попут овог сабора у Кучевишту, Срби потврђују снагу очувања својих духовних вредности на овим просторима где живе као пуноправни грађани, градећи савремене токове развоја на заједничком путу европских интеграција"...

Неслога и нејединство међу Србима у Македонији још више су дошли до изражаја на локалном нивоу. То се посебно односи на Куманово и Тетово.
Ево шта је о светосавским манифестацијама у та два града објавио интернет портал СПОНА:

"Светосавска обележавања уприличена су данас и у Куманову. Приредбом ученика ОШ Браћа Рибар из Табановаца који се школују на српском језику увеличан је празнични скуп који је организовао Регионални орбор Куманова Уједињене српске заједнице у Македонији.
У име организатора, скуп је поздравио Часлав Јовановић. Амбасадор Србије у Македонији Томислав Ђурин је честитао славу свим Србима и пренео честитке амбасадора ЕУ у Македонији Ервана Фуереа.

Истовремено (23. јануара), групација окупљена око ДПСМ у кумановском Народном театру обележила је Савиндан окупивши део Срба из Куманова и околине, као и госте из Скопља".

У суштој супротности са духом светосавља, јаз међу Србима се драматично продубио и у Тетову.

Две супродставqене групације српских удружења су Дан Светог Саве обележиле на следећи начин: Најпре је новоформирано Удружење "Срби и пријатељи", које је фактички експозитура ДПСМ у Тетову, организовало Светосавско вече на коме су присуствовали гости из Скопља из тзв. Српске заједнице Гордане Стојковске. Веома опширна репортажа о току забаве дата је у емисији Видик.

Два дана касније (23. јануара) традиционално Светосавско вече организовало је Удружење Срба и Македонаца, које делује у оквиру кровне организације - Централни савет Срба у Македонији.
Настао је, дакле, потпуни хаос у српском националном корпусу у Македонији. Ископани су дубоки ровови и извађене су ратне секире. Обрачун до истребљења може да почне!

У таквој атмосфери, из дубоке анонимности појављују се нови самозвани лидери. Они се утркују да формирају "своје" грађанско удружење Срба као доказ да су постали председници и важне личности.

Али, наравно, треба по сваку цену показати да припадаш модерном времену . За то ти на располагању стоје "И Т експерти" који ће ти за 50 евра направити "Веб сајт". Ма, какав сајт?! Ови генијалци одмах иду на "Интернет портал"!!! Неко ће вероватно питати: ко ће да "пуни" садржајима те портале? Како ко? Па ту је читава галерија прононсираних игнораната који се издају за велике Србе, за борце за очување српског националног идентитета, а који и у обичној просто-проширеној реченици направе по неколико језичких грешака!

Најзад, у стању општег хаоса и моралног посрнућа, још више ће и још масовније доћи до изражаја они мизерни појединци који се увек благовремено обавесте и не пропуштају прилику да стигну на сваки коктел да би, без трунке стида, пунили своје незасите стомаке, а неки и своје унапред припремљене торбе.

Душан Вељковић – Изводи из књиге "СРПСКИ РАСКОЛИ У МАКЕДОНИЈИ"