08. април 2010.
Скопска Црна гора на северу Македоније представља изразиту предеону целину. Са севера, запада и истока затворена је полукружним планинским венцем, или његовим нижим обронцима, а на југу се једино пружа равница која представља мањи део простране скопске котлине. Становништво овог краја вековима је привредно искоришћавало обрадиво земљиште на југу за ратарство, а висок планински масив на северу за сточарство и шумарство.
Данас у области Скопске Црне горе 12 насеља су распоређена углавном око средњовековних цркава и манастира, чији су ктитори из познате српске средњовековне династије Немањића. То су, поред осталих, црква у Кучевишту Св. Спас (до 15. века позната као Ваведење Пресвете Богогородице), манастир Св. архангели у Кучевишту, манастир Св. Никита у Горњану, манастир Св. Богородица у Побожју итд. Тако је међусебна повезаност цркава и манастира са околним селима утицала да се очувају идентитет, вера, традиција и обележја српског народа на овим просторима и током дуге вишевековне турске владавине. Највећи део становништва овог краја припада српском етничком корпусу, па тако Скопска Црна гора представља веома уникатну просторно повезану целину где вековима битише, опстаје и истрајава српски живаљ.
Становници ове области представљају нарочито посебну етничку групу скопске котлине. Разликују се од становништва у суседним пределима не само по уникатној ношњи, која одмах пада у очи, него и по осталим цртама као што су говор, обичаји, темперамент, начин живљења...
Услови живота
Саобраћајно-географски положај Скопске Црне горе и инфраструктурна повезаност са Скопљем побољшана је после Првог, а нарочито после Другог светског рата. Тако је 1963/1964. године пуштен у саобраћај модеран асфалтни пут Скопље–Кучевиште. Такође постоји и асфалтна путна повезаност и са осталим насељеним местима.
Задњих деценија овај регион се непрестано модернизује и урбанизује. Становници овог краја сада имају све неопходне услове за нормалан живот. Поред путне инфраструктуре ту је и електрификација, одлична покривеност телефонском и интернет мрежом, затим неколико амбуланти и апотека, три основне школе, пошта, полицијска станица, велики број продавница, кафића, диско клубова, реномирани етноресторан традиционалне кухиње „Чардак“.
Становници овог краја баве се превасходно пољопривредом и сточарством. Један део људи запослен је у каменолому Рудници Бањани, затим у локалној општинској администрацији и у јавним установама на општинском нивоу. Знатан број људи из овог краја ради и у Скопљу, удаљеном од села Скопске Црне горе 15 до 20 км.
Поред наставе на македонском, у основној школи у Кучевишту настава се изводи и на српском језику, док средње и високо образовање скопско-црногорска младеж наставља у највећем броју у Скопљу. У задњој деценији приметан је повећани број младих који су завршили факултет или студирају.
Славе
Срби из овог краја и прослављају и све значајније датуме из своје историје као што су Дан Св. Саве, Видовдан, затим празновање крсних, сеоских и манастирских слава. Посебно се прослављају највећи хришћански празници Божић и Васкрс. Значајно је напоменути да се сваке године на сам дан празника Прочка, (или Покладе) у Кучевишту организује традиционални маскенбал, у народу познатији и као „Сурети“. Веома је значајно истаћи да је у прошлости Кучевиште било село са највише воденица у целом скопском крају: малтене имала их је скоро свака кућа. Нажалост, данас је слика сасвим другачија. Воденице које су у функционалном стању могу се избројати на прсте.
Највећи део Скопске Црне горе припада општини Чучер-Сандево, са тренутним административним центром у Кучевишту. Поред Кучевишта, српски живаљ је присутан још и у Побожју, Бањану, Чучеру, Горњану, Сандеву, Мирковцима, Глуву, Кучевишкој бари... Кучевиште заузима централно место и представља највеће насеље у општини Чучер-Сандево. Према задњем попису Државног завода за статистику Македоније у Кучевишту је регистровано 3167 становника.
У даровницама и повељама српског краља Милутина у раздобљу од 1300-1308. Године помиње се Кучевиште, али и сва остала насеља. Ова села спадају у ред најстаријих насеља скопске котлине. У селу је црква Св. Спас, настала од 1321-1331. године у време краља Стефана Дечанског; манастир Св. архангели у Кучевишту је из времена цара Душана, а претпоставља се да је подизан од 1331-1355. године. На фрескама у скоро свим поменутим црквама и манастирима приметни су ликови св. Симеона и св. Саве српског. Прва школа у овом крају датира још из 1780. године у кучевишком манастиру Св. архангела, а затим 1813. године отворена је школа у самом селу. Тако је у Кучевишту постојала школа када је нису имала ни многа градска насеља у овом делу Балкана.
У већини случајева будући свештеници и учитељи из предела Скопске Црне горе образовали су се у призренској богословији. Зато је као резултат свега тога Призрен био веома значајна духовна и културно-образовна жила куцавица, врло важна за целокупно становништво овог краја. Као у прошлости, тако и данас Кучевиште заузима врло важно место и центарални је ослонац окупљања и битисања целокупног српског живља Скопске Црне горе.
Припремио
Б. Нинић