При­вре­ме­не при­штин­ске ин­сти­ту­ци­је, го­то­во је из­ве­сно, не­ће до­зво­ли­ти да се на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји одр­жи гла­са­ње на ван­ред­ним пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма 17. де­цем­бра. Као и пре го­ди­ну и по да­на, Ср­би с Ко­сме­та ко­ји хо­ће да гла­са­ју на из­бо­ри­ма у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји не­ће то мо­ћи да учи­не на би­ра­ли­шти­ма на­до­мак кућ­них адре­са. С лич­ним кар­та­ма ко­је из­да­је на­ша зе­мља упу­ти­ће се у је­дан од гра­до­ва у цен­трал­ној Ср­би­ји ка­ко би оства­ри­ли сво­је основ­но де­мо­крат­ско пра­во. Као и на април­ским из­бо­ри­ма 2022. го­ди­не, мо­же се прет­по­ста­ви­ти да ће, по­сле оче­ки­ва­ног не­га­тив­ног од­го­во­ра од При­шти­не, Ре­пу­блич­ка из­бор­на ко­ми­си­ја од­ре­ди­ти да гра­ђа­ни с КиМ гла­са­ју у Бу­ја­нов­цу, Ра­шки, Кур­шу­мли­ји и Ту­ти­ну. За гла­са­че ће нај­ве­ро­ват­ни­је би­ти ор­га­ни­зо­ва­ни и ауто­бу­си до гра­до­ва у цен­трал­ној Ср­би­ји.

Од ка­да је на из­бо­ри­ма 14. фе­бру­а­ра 2021. у по­кра­ји­ни по­бе­дио екс­трем­ни ал­бан­ски по­крет Са­мо­о­пре­де­ље­ње, Ср­би­ма на Ко­сме­ту су угро­же­на основ­на људ­ска пра­ва. Не­рет­ко и сам жи­вот. Под из­го­во­ром бор­бе про­тив кри­ми­на­ла и ко­руп­ци­је ко­ји су се „за­па­ти­ли”, на­вод­но, са­мо на се­ве­ру Ко­сме­та, баш та­мо где су Ср­би ве­ћи­на, ору­жа­не па­ра­по­ли­циј­ске фор­ма­ци­је оне­мо­гу­ћа­ва­ју нор­ма­лан жи­вот. Чим осе­те да по­пу­лар­ност Кур­ти­је­ве вла­сти поч­не да се кру­ни, он­да до­ла­зи до ору­жа­них про­во­ка­ци­ја. Та­ко је за по­след­ње две го­ди­не без раз­ло­га ра­ње­но ше­сто­ро Ср­ба, док се у ко­сов­ским ка­за­ма­ти­ма без кон­крет­них до­ка­за и чак без оп­ту­жни­це на­ла­зи ви­ше де­се­ти­на љу­ди ко­ји­ма је је­ди­ни грех што су Ср­би. У та­квој ат­мос­фе­ри оче­ки­ва­ти да Кур­ти до­зво­ли да се одр­же пар­ла­мен­тар­ни из­бо­ри ко­је ор­га­ни­зу­је Бе­о­град рав­но је на­уч­ној фан­та­сти­ци.

До до­ла­ска Ал­би­на Кур­ти­ја на власт Ср­би на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји мо­гли су без про­бле­ма да гла­са­ју. Те из­бо­ре је ор­га­ни­зо­ва­ла ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца, а гла­со­ви су се бро­ја­ли у цен­трал­ној Ср­би­ји. Да ће до­ћи до про­ме­на, мо­гло се на­слу­ти­ти ка­да је Кур­ти­је­ва вла­да оне­мо­гу­ћи­ла да у ја­ну­а­ру 2022. Ср­би гла­са­ју на ре­фе­рен­ду­му за про­ме­ну Уста­ва о ре­фор­ми пра­во­су­ђа. Иако су зе­мље Квин­те тра­жи­ле од Кур­ти­ја да про­ме­ни од­лу­ку, до то­га ни­је до­шло. По­сле то­га би­ло је ви­ше не­го ја­сно да ни из­бо­ре 3. апри­ла про­шле го­ди­не Кур­ти не­ће до­пу­сти­ти да бу­ду одр­жа­ни на Ко­сме­ту.

Је­дан од глав­них раз­ло­га за­што Ал­бин Кур­ти ни­је до са­да до­зво­ља­вао гла­са­ње на срп­ским из­бо­ри­ма је­сте чи­ње­ни­ца да за две и по го­ди­не ње­го­ве вла­сти у по­кра­ји­ни ни­је оства­рио ни­јед­но од број­них обе­ћа­ња. Бор­ба про­тив ко­руп­ци­је го­то­во да не по­сто­ји, осим уко­ли­ко се у то не ра­чу­на сла­ње спе­ци­јал­них је­ди­ни­ца ФИТ на се­вер Ко­со­ва да уте­ру­ју страх Ср­би­ма. Ка­дро­ве бив­ше вла­сти за­ме­ни­ли су чла­но­ви и при­ста­ли­це Са­мо­о­пре­де­ље­ња ко­ји су чак и са основ­ном шко­лом до­би­ја­ли ухле­бље­ње у из­вр­шној вла­сти. Упра­во због то­га Кур­ти­ју и та­да и сад тре­ба цир­кус за спре­ча­ва­ње из­бо­ра, баш у скла­ду с ње­го­вом екс­трем­ном по­ли­тич­ком аген­дом. Кур­ти­је­ва вла­да ви­ше гле­да ка­ко ће би­ло ко­ја од­лу­ка ути­ца­ти на то да га не на­пу­шта­ју гла­са­чи на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, а ма­ње ка­ко ће се то од­ра­зи­ти на од­но­се Ко­со­ва с ме­ђу­на­род­ном за­јед­ни­цом, а по­себ­но с парт­не­ри­ма на За­па­ду.

По­зи­ци­је стра­на и пред ван­ред­не пар­ла­мен­тар­не из­бо­ре за­ка­за­не за 17. де­цем­бар исте су као и пре го­ди­ну и по: за При­шти­ну је за­бра­на из­бо­ра пи­та­ње „од­бра­не ко­сов­ског уста­ва”, а за Бе­о­град и Ср­бе на Ко­со­ву на­си­ље и кр­ше­ње пра­ва и свих до­го­во­ра. У ме­ђу­вре­ме­ну, Ре­пу­блич­ка из­бор­на ко­ми­си­ја Ср­би­је до­не­ла је од­лу­ку да обра­зу­је Град­ску из­бор­ну ко­ми­си­ју за град При­шти­ну, ко­ја ће би­ти над­ле­жна за оба­вља­ње по­сло­ва на спро­во­ђе­њу из­бо­ра на те­ри­то­ри­ји је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве Ко­сов­ског управ­ног окру­га. Би­ће обра­зо­ва­не и оп­штин­ске из­бор­не ко­ми­си­је за оп­шти­не Пећ (за би­рач­ка ме­ста на те­ри­то­ри­ји Пећ­ког управ­ног окру­га), Го­ра (за ме­ста у При­зрен­ском управ­ном окру­гу), Се­вер­на Ми­тро­ви­ца и Гњи­ла­не (Ко­сов­ско­по­мо­рав­ски управ­ни округ).

Ди­рек­тор Кан­це­ла­ри­је за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју Пе­тар Пет­ко­вић не­дав­но се обра­тио ше­фу ОЕБС-а на Ко­со­ву Мај­клу Да­вен­пор­ту, од ко­га је тра­жио да обез­бе­ди ан­га­жо­ва­ње те ми­си­је у ор­га­ни­зо­ва­њу и одр­жа­ва­њу из­бо­ра на Ко­со­ву, до­ста­вља­њу из­бор­ног ма­те­ри­ја­ла до би­рач­ких ме­ста, као и у при­ку­пља­њу гла­сач­ких ли­сти­ћа и њи­хо­вом тран­спор­ту по окон­ча­њу гла­са­ња, а у скла­ду с про­це­ду­ра­ма ко­је су при­ме­њи­ва­не то­ком прет­ход­них из­бор­них по­сту­па­ка, за­кључ­но са 2020. го­ди­ном.

Пет­ко­вић је под­се­тио и на зна­чај по­што­ва­ња Ре­зо­лу­ци­је 1244 Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја и ре­ле­вант­них од­лу­ка ОЕБС-а у де­лу ко­ји се од­но­си на ор­га­ни­зо­ва­ње из­бо­ра и мо­гућ­ност гра­ђа­на да сло­бод­но ко­ри­сте сво­је би­рач­ко пра­во на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Из ОЕБС-а је сти­гао од­го­вор да су оба­ве­сти­ли при­штин­ску вла­ду и дру­ге ре­ле­вант­не ак­те­ре о зах­те­ву Бе­о­гра­да, уз по­ру­ку да су спрем­ни за тај про­цес, али и да им је за то нео­п­ход­на по­др­шка ко­сов­ских ин­сти­ту­ци­ја, ка­ко је, на­во­де, пр­во­бит­но до­го­во­ре­но из­ме­ђу Бе­о­гра­да и При­шти­не 2011. го­ди­не уз по­др­шку ЕУ и Квин­те.

Бив­ши пред­сед­ник При­вре­ме­ног Из­вр­шног ве­ћа Ко­со­ва и Ме­то­хи­је Зо­ран Ан­ђел­ко­вић ка­же да се пла­ши да Кур­ти као ни пре две го­ди­не не­ће до­зво­ли­ти да се гла­са на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. За „По­ли­ти­ку” ка­же да не оче­ку­је да ће се из­бо­ри одр­жа­ти из два раз­ло­га. „Пр­ви је да Ал­бин Кур­ти по­ка­же на­вод­ну сво­ју по­ли­тич­ку сна­гу и си­лу да мо­же да спре­чи да се на Ко­сме­ту гла­са за пар­ла­мен­тар­не из­бо­ре у Ср­би­ји. Он то на­мер­но ра­ди јер је реч о Ср­би­ма ко­ји су пре­пре­ка да ет­нич­ко чи­сто Ко­со­во, о че­му Кур­ти ма­шта. То ће си­гур­но би­ти су­прот­но же­љи ОЕБС-а и пот­пи­са­ном спо­ра­зу­му из 2011. го­ди­не по ко­ме се ре­пу­блич­ки из­бо­ри мо­гу ор­га­ни­зо­ва­ти и на Ко­сме­ту, под прет­по­став­ком да их ор­га­ни­зу­је ОЕБС”, ка­же Ан­ђел­ко­вић.

Дру­ги раз­лог је, до­да­је Ан­ђел­ко­вић, тај што Кур­ти на тај на­чин ми­сли да по­ма­же ње­го­вим по­ли­тич­ким парт­не­ри­ма у Бе­о­гра­ду и ту пре све­га ми­сли на Зе­ле­но-ле­ви фронт. Ка­же да је, по ње­го­вим ин­фор­ма­ци­ја­ма, ОЕБС за­ин­те­ре­со­ван да ор­га­ни­зу­је из­бо­ре на Ко­сме­ту, али да још не­ма зе­ле­ног све­тла из При­шти­не да се ти из­бо­ри ор­га­ни­зу­ју и да ће они че­ка­ти до по­след­њег ча­са. Ако то при­штин­ске вла­сти не омо­гу­ће, тих из­бо­ра у ју­жној срп­ској по­кра­ји­ни не­ће би­ти. Они ће у том слу­ча­ју мо­ра­ти да бу­ду ор­га­ни­зо­ва­ни у цен­трал­ној Ср­би­ји, што ће се од­ра­зи­ти на број иза­шлих гла­са­ча јер је­дан број љу­ди не­ће при­хва­ти­ти ри­зик да на­пу­сти Ко­смет. На­и­ме, с Кур­ти­јем ни­ко ни­је си­гу­ран да ће без­бед­но мо­ћи да се вра­ти ку­ћи истог да­на.

Прав­ник Ми­лан Ан­то­ни­је­вић је оп­ти­ми­ста и оче­ку­је да ће уз при­ти­сак за­пад­ног де­ла ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це ре­пу­блич­ки из­бо­ри ипак би­ти ор­га­ни­зо­ва­ни на Ко­сме­ту. За наш лист ка­же да пи­та­ње за­ви­си од сна­ге др­жа­ва Квин­те, ко­је су спрем­не за одр­жа­ва­ње из­бо­ра пре све­га на се­ве­ру Ко­со­ва. Под­се­ћа да је ОЕБС и про­шли пут ка­да је би­ло за­бра­ње­но Ср­би­ма на гла­са­ју и ка­да су би­ли при­мо­ра­ни да пре­ла­зе ад­ми­ни­стра­тив­ну ли­ни­ју да би оства­ри­ли сво­је људ­ско и гра­ђан­ско пра­во ре­као да су би­ли спрем­ни за ор­га­ни­за­ци­ју из­бо­ра, али да је При­шти­на то спре­чи­ла.
„Оче­ку­јем да одр­жа­ва­ње пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји бу­де пред­мет раз­го­во­ра пред­сед­ни­ка Ср­би­је Алек­сан­дра Ву­чи­ћа и пред­став­ни­ка ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, пре све­га Ми­ро­сла­ва Лај­ча­ка. Си­гу­ран сам да ће би­ти још са­ста­на­ка до из­бо­ра не са­мо у Бе­о­гра­ду већ и у Бри­се­лу и оче­ку­јем да се по­ли­тич­ки жи­вот вра­ти у не­ка­да­шњу ко­ло­те­чи­ну и као не­ка­да да се из­бо­ри одр­же на Ко­со­ву”, ка­же Ан­то­ни­је­вић. До­да­је да оче­ку­је и да ће кон­струк­тив­ност При­шти­не и Ал­би­на Кур­ти­ја би­ти ве­ћа.

На пи­та­ње не че­му те­ме­љи то­ли­ки оп­ти­ми­зам и да ли све то има ре­ал­ног по­кри­ћа у прак­си, Ан­то­ни­је­вић од­го­ва­ра: „За­и­ста ми­слим да ства­ри мо­ра­ју да се вра­ћа­ју у нор­ма­лу и да ди­ја­лог има пред­ност, а не не­ра­зум­не од­лу­ке ко­ји­ма се кр­ше основ­на људ­ска и гра­ђан­ска пра­ва. Ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца се за­ла­же за пу­ну нор­ма­ли­за­ци­ју и ка­да се то ка­же, ми­сли се и на гла­са­ње на из­бо­ри­ма, као и на де­е­ска­ла­ци­ју су­ко­ба.” На­во­ди да сва­ки пут ка­да не­ко оне­мо­гу­ћи оства­ри­ва­ње основ­них пра­ва, у овом слу­ча­ју пра­во да би­ра­те и да бу­де­те би­ра­ни, ти­ме ума­њу­је пра­ва Ср­ба на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, а та­ко не­што ни­ко на За­па­ду не­ће гле­да­ти бла­го­на­кло­но.

„Би­ло где да жи­ви­те, има­те пра­во да гла­са­те без по­те­шко­ћа, пре­ла­ска ад­ми­ни­стра­тив­не ли­ни­је и од­ла­ска у не­ку од су­сед­них оп­шти­на Ср­би­је да би­сте гла­са­ли. То су све пи­та­ња ко­ја при­штин­ске вла­сти мо­ра­ју на од­ре­ђе­ни на­чин да ре­ше. Ка­ква год да бу­де од­лу­ка о ста­ту­су КиМ, сви ко­ји жи­ве на се­ве­ру и у ен­кла­ва­ма има­ће пра­во да гла­са­ју. За­то би би­ло до­бро што пре на­ћи мо­дел ко­ји ће функ­ци­о­ни­са­ти. Или оно што је би­ло у ра­ни­јим из­бор­ним ци­клу­си­ма или на­пра­ви­ти не­што што је још при­хва­тљи­ви­је за срп­ску за­јед­ни­цу, што им олак­ша­ва гла­са­ње. Ми­слим да о то­ме тре­ба раз­ми­шља­ти”, за­кљу­чу­је Ми­лан Ан­то­ни­је­вић.

А Еуген Ца­ко­ли из Ко­сов­ског де­мо­крат­ског ин­сти­ту­та оче­ку­је да вла­да Ко­со­ва, на осно­ву до са­да уста­но­вље­не прак­се, од­би­је зах­тев да се гла­са­ње на ван­ред­ним пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма у Ср­би­ји за­ка­за­ним за 17. де­цем­бар омо­гу­ћи на Ко­со­ву. Ца­ко­ли ука­зу­је да зах­тев да се ор­га­ни­зу­ју из­бо­ри и на Ко­со­ву ни­је по­слат ди­рект­но ко­сов­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма већ пре­ко ми­си­је ОЕБС-а. „Ни­је по­зна­та прак­са да се из­бо­ри јед­не зе­мље ор­га­ни­зу­ју на те­ри­то­ри­ји дру­ге, осим уко­ли­ко не по­сто­ји спо­ра­зум, до­го­вор о при­зна­њу ме­ђу­соб­не ју­рис­дик­ци­је, над­ле­жно­сти у тој зе­мљи и што би зна­чи­ло да је то гла­са­ње ван зе­мље ко­је Ср­би­ја већ при­ме­њу­је. За­то ми­слим да је у ин­те­ре­су обе стра­не да се не ин­си­сти­ра на одр­жа­ва­њу срп­ских из­бо­ра, по­себ­но у ова­квим окол­но­сти­ма.

По­го­то­во не без по­тен­ци­јал­ног до­го­во­ра из­ме­ђу стра­на или ди­ску­си­је из­ме­ђу стра­на ка­ко же­ле да се раз­ре­ши ово пи­та­ње. У ин­те­ре­су је срп­ских гра­ђа­на на Ко­со­ву да уче­ству­ју у срп­ским из­бо­ри­ма и то се мо­же ла­ко обез­бе­ди­ти кроз до­го­вор две стра­не ко­ји би пред­ви­део одр­жа­ва­ње из­бо­ра и јед­них и дру­гих на њи­хо­вим те­ри­то­ри­ја­ма. Што би им­пли­цит­но зна­чи­ло да обе стра­не при­зна­ју над­ле­жно­сти оне дру­ге”, на­во­ди Ца­ко­ли за при­штин­ску „Ко­ху”.

До­да­је да Ко­со­во и Ср­би­ја тре­ба да „ис­ко­ри­сте тре­ну­так у ди­ја­ло­гу, за­поч­ну пре­го­во­ре и по­стиг­ну до­го­вор о ор­га­ни­зо­ва­њу и срп­ских и ко­сов­ских из­бо­ра”. „Оче­ку­јем да ка­да је реч о из­бо­ри­ма ко­ји тре­ба да се одр­же 17. де­цем­бра, не­ће уоп­ште би­ти гла­са­ња на Ко­со­ву. Ср­би с Ко­со­ва ће ићи у цен­трал­ну Ср­би­ју и гла­са­ти на би­ра­ли­шти­ма, што је већ прак­са ко­ја је уста­но­вље­на још пре не­ко­ли­ко го­ди­на. Сум­њам да ће би­ти по­ли­тич­ке во­ље срп­ских вла­сти да се на Ко­со­ву ор­га­ни­зу­је гла­са­ње по прин­ци­пу ’гла­са­ња ван зе­мље’.

И има­ју­ћи у ви­ду да кан­це­ла­ри­ја офи­ци­ра за ве­зу Ср­би­је на Ко­со­ву не ис­пу­ња­ва кри­те­ри­ју­ме да бу­де би­рач­ко ме­сто. Јер је број гра­ђа­на ко­ји би мо­гли да гла­са­ју ве­о­ма ве­ли­ки и под­ра­зу­ме­ва­ло би да хи­ља­де гра­ђа­на Ср­би­је до­ла­зе у При­шти­ну да гла­са­ју, што не би би­ло прак­тич­но ре­ше­ње. За­то ми­слим да је у ин­те­ре­су обе стра­не да за­поч­ну раз­го­во­ре о овом пи­та­њу и на­ђу ре­ше­ње за пред­сто­је­ће из­бо­ре”, ка­же Ца­ко­ли.

Бра­ти­на: Ма­ле шан­се за „ото­пља­ва­ње”

Про­фе­сор на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­тет у При­шти­ни с при­вре­ме­ним се­ди­штем у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци Бо­рис Бра­ти­на та­ко­ђе сма­тра да су ма­ле шан­се да се ван­ред­ни пар­ла­мен­тар­ни из­бо­ри ко­ји су у Ср­би­ји рас­пи­са­ни за 17. де­цем­бар одр­же на Ко­со­ву. „И прет­ход­ни из­бо­ри су би­ли за­бра­ње­ни. То је очи­глед­но по­ста­ло не са­мо прак­са Ал­ба­на­ца не­го и прак­са одо­бра­ва­ња та­квог ста­ва од стра­не свих фак­то­ра ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, би­ло да је у пи­та­њу Еулекс, Кфор и дру­ги ко­ји те­шко да ће при­ста­ти да они обез­бе­ђу­ју из­бо­ре.

Сум­њам да ће При­шти­на до­зво­ли­ти да се гла­са­ње одр­жи”, на­во­ди Бра­ти­на и до­да­је да уко­ли­ко би При­шти­на 17. де­цем­бра до­зво­ли­ла гла­са­ње на Ко­со­ву за ин­сти­ту­ци­је Ср­би­је, то би био „знак ото­пља­ва­ња”, али да тре­ба би­ти вр­ло опре­зан ка­да је реч о свим по­те­зи­ма ко­је ву­ку ко­сов­ске вла­сти.

ПОЛИТИКА