Те неоправдано тешке дане проф. Распоповић описао је у роману „Косовска трилогија”, у издању „Лестве” из Косовске Митровице. Ова аутобиографска књига има три целине: Ђедова кућа, Тамни вилајет и Хорор-косоварски. Рецензент дела је др Милорад Драгојевић, а о књизи је своје запажање изнео и романописац Зоран Д. Милојевић.

Др Драгојевић навео је да је Распоповић осуђен и да му није било дозвољено да се као наставник бави својим позивом, да не би, као „народни непријатељ”, негативно утицао на васпитање социјалистичке омладине. „Без обзира на то што је писац овог књижевног дела био само један од те непрегледне масе, ипак је он у томе посебан пример, по много чему се издваја у односу на остале, што као јединка има своја друштвена и морална права, што се то догађало у средини где смо били оптерећени албанским терором и што је у питању човек са посебним стручним и духовним способностима”, истакао је Драгојевић.

Милојевић је навео да „ово није само аутобиографски роман већ и сведочанство о једном времену, девијацијама и неправдама које су мориле многе угледне и моралне Србе који нису били наклоњени Комунистичкој партији Југославије”. Проф. Распоповић је у књизи истакао значај старих српских породица као и угледних насељеничких у очувању српског националног идентитета, а које су биле жестоко нападане само зато јер су чувале српство. Проф. Даринка Вучинић је за Распоповића недавно изјавила да је „жива легенда која хода”.

Распоповић (90) рођен je у Вучитрну, а основну школу завршио је у Косовској Митровици. После свршетка Југословенске и опште књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Београду, запослио се у гимназији у Косовској Митровици, из које је 1973. године избачен као „великосрпски националиста”. Своје књижевно-критичке текстове објавио је у две књиге: „По сродности 1” и „По сродности 2”, а припремио је и трећу књигу. Објавио је књижевно-критичку монографију  „Приповедна поетика Данила Николића” и друга дела.