Село Гораждевац, забележено у повељи Стефана Првовенчаног почетком 13. века под називом Горажда вас, претрпело је бројна насиља и злочине кроз дуговеко постојање, као и бројна друга насеља на Космету. Матрица окрутног самовлашћа Албанаца у периоду два светска рата, из сенке аустроугарског и немачко-италијанског окупатора, сачувана је у памћењу старијих Срба. О томе говоре и живе слике из записа мога оца.
„У једној хаотичној новембарској ноћи 1915. године, Арнаути из оближњих села нападоше Гораждевац. По селу је грмела пуцњава из пушака, лавеж и квичање паса и мукање стоке, писка жена и нејачи. Настао је нечувен метеж. Псе и свиње су убијали. Жене су бежале по луговима и пеле се на дрвеће ноћу, а које су затекли у селу силовали су и злостављали. Баба-Анђелија ме је стисла у крило и куражила: ’Не бој се, сине, неће они нас!’ У соби на спрату са стрепњом је очекивала зло. (Напомена: Зрели мушкарци су били мобилисани на фронт. Најављен је погром. Остаци бројних породица избегли су у Пећ код родбине. Баба Анђелија је остала да чува кућу и задржала унука уз себе да не би излудела – очекивала је бар самилост према детету.) Чули смо пуцње у дворишту, квичање и кркљање пса Зеља, убили су га, а потом тутњање и клопарање непознате запреге, товарили су све што су од ствари нашли и носили. Нисмо ока склопили целу ноћ. Провиримо кроз прозор у зору и видимо псе мртве у дворишту, све изгажено и претурено, понеки испали клип кукуруза и каква друга ситница у блату.”
„Био је крај априла 1941. године. На захтев гораждевачких вођа народа, околна села Ложане, Грабовац, Брежаник, Почешће, Враговац и Милованац одреде по једног представника виђенијих кућа (око 20 људи) да штите Гораждевац. Већ сутрадан они нареде да се сви колонисти Црногорци и други иселе, да је то наредба из Тиране и да је рок два дана. Ко се после тог рока нађе у селу биће спроведен и кажњен затвором. Неколико их је истога дана отишло за Пећ. Сутрадан су редом зашли по селу и спроводили кога су хтели за Пећ. Вратиле су се аге и бегови, на чијем је челу био Сефедин бег Махмутбеговић, бивши секретар у Краљевини Југославији. Окупио је народ у селу и одржао говор у коме је истакао да су бог и сила правде сломили њихове непријатеље Србе. ’Ви Срби сте се огрешили што сте отказали послушност беговима. Живео Хитлер и дуче! Живела велика Албанија на челу са Мустафом Крујом! Сада ћете плаћати за 23 године непослушности, а ко не буде послушан стићи ће у логор у Приштини.’ Сличан говор је у наставку одржао и Даварди бег Махмутбеговић. Бегови су се ’настанили’ у гостинским собама по отменијим кућама у селу и башкарили се. Домаћини Гораждевца су принудно припремали јело и пиће за њих читав месец дана. Свака непослушност кажњавана је неком паљевином сена, помоћне просторије или куће, прогоном или злостављањем.”
„У зиму једног јануарског дана пред зору 1942. године, на предлог црнорукаца, балисти са капабандама и Италијанима опседају село и сакупљају све мушкарце старије од 10 година, туку и муче их, претресају село због оружја и када нису успели да утерају страх тучом и да нас покоре, бирају око 30 људи и воде на стрељање. Командују им да легну, а онда преко њих испаљују плотуне да би заплашили остале. Жене се окупе и кукањем одлазе ка месту где је наводно стрељана претходна група. Сачекају их и кундацима и батинањем врате. Сакупе другу групу и пошто нису изнудили оружје, опет их воде на ’стрељање’. После овога стигла је наредба да се народ ослободи притисака.”
„Капитулацијом Италије 1943. године, Немачка окупира Албанију и Космет и препушта целу власт Шиптарима. На место италијанских карабинијера дужност преузима албанска жандармерија. Почињу да глобе и пљачкају, потчињавају и притискају српски (и црногорски) живаљ. Све је више убистава. Убијала је банда жандарма Али Шоша из Шоша на граници Албаније. Те исте јесени опљачкала је око 100 оваца Дакића из Гораждевца. Смењивали су се шиптарски жандарми и све се више упуштали у злодела: уцене, наметања откупа живота, нападе жена по кућама, тражење немогућих услова удобности и слично томе.”
Матрица наведеног вековног насиља и злочина не може створити дугорочно одржив и праведан мир на Космету. То није непознато САД и Западној Европи. Зато се очекује да ускрате прећутну подршку Албанцима ка остварењу једнонационалне велике Албаније и да своју политику преусмере ка хуманизацији међунационалних односа и на Космету и на Балкану.
Миодраг Србљак, Краљево
Политика - Међу нама
