12. фебруар 2013.

Македонски језик је проглашен за званичан у српској Општини Пландиште у северној покрајини Србије Војвоводини.

Гест политичке воље српске Општине Пландиште, која је прогласила македонски језик за службени у правној надлежности, поздрављен је и од надлежних лица.

„Први пут македонски језик је проглашен за службени било где изван Републике Македоније", изјавио је Душан Јаневски, председник Демократске партије Македонаца у Качареву, у Србији, за „СЕТајмс".

„Овај догађај побољшава пријатељске односе између Македоније и Србије и посебно је значајан у погледу покушаја неколико других земаља да негирају македонску етничку мањину и језик", каже Јаневски.

Српски закон предвиђа да језик националне мањине може постати службен ако мањинску групу чини 15 одсто становништва у једној општини.

У Пландишту, које се налази у српској покрајни Војводина, Македонци чине 11 одсто становништва.

„Није забрањено да се језик прогласи за службени и ако је проценат мањи. Ми нисмо желели да чекамо. Македонска заједница овде је значајна и важно је да им се покаже поштовање", изјавио је Раде Клашња, председник Скупштине општине Пландиште.

„Гест је пример како се Србија брине за своје грађане без разлике на нихову националност или религију", каже Милан Салаковић, председник Општине Пландиште.

„Зошто језик Македонаца да не буде признт и равноправан као сви други, посебно јер су они лојални грађани ове земље", рекао је Салаковић. Различити мањински језици - мађарски, словачки, румунски, хрватски, русински, чешки, бугарски и црногорски – у службеној су употреби у много општина у Србији.

Представници Македонског националног совета у Србији кажу да су односи са регионалном владом и институцијама Војводине - одлични.

„Ова одлука, такође, јасан је сигна локалној влади у Панчеву, Вршцу и другим местима где живе Македонци, да следе позитиван пример Пландишта", изјавио је Борче Величковски, председник Националног совета македонске мањине у Србији.

Према попису из 2011. године, 22.300 грађани у Србији су Македонци.

Величковски каже да Македонци у Србија добијају њихова права - и одговорности – из много закона, а посебно из Закона о националним саветима. „Тај закон предвиђа да национални савет мањине у општинама где је њихов језик у службеној употреби може да учествује у постављању директора или чланова одбора у школама, културним и другим институцијама, као и да делегира једног члана савета", рекао је Величковски.
Македонија је, како се наводи, званичан статус пружила Албанцима, Турцима, Ромима, Власима, Србима и Бошњацима у општинама где њихове мањине чине 20 одсто становништва.