"Метохијски сфумато" је књига о Косову, али и о смислу трагања за целовитошћу личности, нашим архетипским обрасцима, земаљским "задацима" и надземаљским чежњама које нас дефинишу...

(др Марија Јефтимијевић Михајловић, рецензент књиге, Институт за српску културу Лепосавић 

*****************

"Метохијски сфумато" је лични Косовски бој ауторке. Будући читаоци књиге која је пред нама, биће колико охрабрени за нови духовни узмах, толико и обремењени новом одговорношћу и пред прецима и пред потомцима. 

( Мр Драгана Рајовић, рецензент, Институт за, српску културу, Лепосавић) 
 

"Метохијски сфумато“ је књига о Косову и Метохији, о Црњанском, о српском чуду, о породици, љубави, историји и вечном тренутку...

Сфумато је термин који означава преплитање, односно губљење обриса и линија једне површине којој се не може разазнати облик, као на Леонардовој слици;сфумато, иако ликовни појам који значи замагљеност позадине портрета као код Леонарда, и који говори о недостатку оштрих ивица које деле насликане објекте, уједно је и појам којим ауторка означава полемику са наметнутом идејом жанра. Ово јесте образовни роман, али је и лирска поема о нашем страдању, о српској жени на којој све почива, документарна проза, збирка прича, нека врста народног календара у коме се може прочитати шта смо и ко смо.

(Мирослав Алексић, рецензент књиге, песник )

Дебитантски роман "Метохијски сфумато" Душице Филиповић је сведок последњих дана српске државности на Косову и Метохији, онакве каква је,  генерацијама које су се рађале у послератно доба, незамислива и готово митска. Она је приповедач легенде, мита, реалности, које, испреплетане, сликају менталитет и судбину Косоваца тако јасно и блиско, улазећи у дух и дах, у поре, мисли и разлоге овдашњег народа, са много осећаја и разумевања за људе и околности у којима сведоче Косовски завет. Најпре је ово, ипак, књига у част свих наших предака – где год да су се рађали и ода неиспричаним женским судбинама српским. Због тога је наша организација сматра заветном и захвални смо Господу и аутору што смо сведоци њеног објављивања.

Марија Васић, Х. О. Косовско Поморавље

*****

Душица Филиповић није написала књигу; откала је, бојадисала, златовезла. Књига завет и књига одужење - породици, завичају, свом човеку и његовом завичају, Црњанском, колевки у којој се све зачело и у коју ће се све вратити.

Књига о лепоти и снази уметности, књига о миту, пореклу и идентитету; о животу, страдању, умирању, веровању, љубави. Књига о вери у Христа јачој од свих сумњи и искушења.

(Жељка Аврић, песник)

************

Кроз ,,Метохијски сфумато" Душице Филиповић прошла сам као кроз зачарану шуму, пуну сенки, на прстима. Јер тако је писана, да никога не повреди. Језиком старозаветним,  као бајка која нема крај, ни срећан ни тужан, већ лестве, њих 40, које попут молитви воде у небо.

Ова књига је врч пун превише густог меда из кога прелива. Може је читати само онај ко може да поднесе густо ткање пред којим би зачуђена стала и сама Наста Мустраторка.

Сфумато је голема и отмена туга којом је књига осенчена. Читам је тако да мислим да није све стварно било, као да пролазим кроз шуму сенки. А било је, све је било итекако. 

Ова књига је песма поред које би се грејао Црњански, онако како је он својим књигама грејао танку студенткињу у Приштини. 

Свега има у овој богатој шкрињи. Преобиље. Ту су басме, бајалице, песме, сведочења, легенде, приче, молитве, хроника једног света који нестаје. 

Ту је и Леонардо да Винчи, који својим ,,Пешачким чиновима“ књигу држи увезану, као одмориште од поглавља до поглавља, као путоказ како даље.  И питање и вечито такмичење боје и језика, где се уметности подржавају и прожимају. Ту је и Ђоконда, коју је могуће украсти, јер је материјална, јер је живот провела у сјају и раскоши, али и Симонида којој нико не може наудити, јер је страдалница већа од живота, узнета у небо.

Ова књига је потресно сведочанство о страдању српског народа на Косову. Списак несталих, отетих, хроника тешких судбина. Жене зазидане, жртвоване, оне које остају последње на огњиштима, оне које знају тајну и одају је својим унукама полако, тако да нису ни свесне да су упућене у тајну.

И љубав, без које се не може поднети живот. Лепа, велика, она куца у срцу песникиње која жели да свет види у лепоти. Љубав према ,,свом човеку“, деци, уметности, животу, Косову, коме је, како неко рече, посветила ,,књигу дубоке оданости“. 

(Гордана Симеуновић, песник) 

„Књига Душице Филиповић"

 

О аутору

 Душица Филиповић рођена је у Чачку, 1971. године. Основну школу похађала у Гучи, потом Гимназију у Чачку. Дипломирала Српску књижевност и језик на Филолошком факултету у Приштини (2000), магистрирала на Филолошком факултету у Београду одбранивши тезу Мушки и женски принцип у прози Милоша Црњанског (2014). На истом факултету одбранила докторску дисертацију Поетика динамичког идентитета у делима Милоша Црњанског: однос путописно-мемоарског и драмског према романескном (2016).

У књижевним и научним часописима објавила је више десетина стручних и научних радова, рецензија, предговора, поговора и есеја у области књижевности и сликарства. Аутор је и селектор Фестивала дечијег стваралаштва Шантићеви дани (2007-2017). Сакупљач, селектор и приређивач монографије Где је живот (2017). Од 2016. до 2019. била је ангажована као предавач на Високој школи за васпитаче струковних студија Гњилане са привременим седиштем у Бујановцу. Тренутно је запослена као ванредни професор за област Књижевност на основним и мастер студијама на Факултету савремених уметности у Београду. На истом факултету, између осталог, ангажована је на стандардизацији академских правила писања, и као селектор Великог ФСУ конкурса за средњошколце креативце.

На Видовдан, 2006. године, као мајци четворо деце, Епархија рашко-призренска додељује јој сребрни Орден Мајке девет Југовића, а на Видовдан, 2014. године, као мајци петоро деце, уручен јој је и златни Орден Мајке девет Југовића. 2012. године постаје носилац Повеље почасног грађанина царског града SIRMIUMA; године 2018. за сценарио Велики рат –ћутање и песма (према ком је изведен традиционални Новогодишњи концерт Саборне цркве), уручена јој је Грамата Саборне цркве у Београду.

Од 2022. године, по благослову Његовог преосвештенства Владике новобрдског г. Илариона, при Манастиру Драганац на Косову и Метохији, ангажована је као координатор и уметнички директор Новобрдске мале летње школе Драгана Хребељановић.

17. марта 2024. године, о 20-годишњици Мартовског погрома на Косову и Метохији, у издању угледне Издавачке куће Прометеј из Новог Сада и Хуманитарне организације Косовско Поморавље објављен је њен први роман Метохијски сфумато - „Косову књига дубоке оданости“, како стоји у Поговору ове књиге. Коаутор је и новобјављене публикације Манастир Светих Архангела у Драганцу - духовни светионик Косовског Поморавља, чији је издавач Манастир Драганац.

Области интересовања: историја, књижевност, уметност и култура - контексти и прожимања; српска књижевност 20. века, стваралаштво деце и младих.

Живи у Београду.