У Српском културном центру СПОНА покренута је едиција сопствених издања: Сто година Филозофског факултета у Скопљу, Сећања Анђелка Крстића, Монографија Споне, Књига резимеа са Научног скупа Свети краљ Милутин и доба Палеолога. Едиција Вардарски цветови у издању Сцеро принта из Ниша...Наставља се континуитет одржавања књижевних сусрета, промоција, разговора. У склопу успостављене сарадње са Матицом српском потписан је меморандум о даљем заједничком деловању. Покренут је Вардарско моравски одбор...

Године се нижу, као и бројни догађаји, у раду центра СПОНА, видљив је сав тај рад, прегалаштво, истрајност и хуманиратни ангажман препознат је и видиљив широм Македоније...Бројне нове епизоде серијала Подкаста СПОНЕ, у складу са својим радом, дводеценијским постојањем остварује јединствену богату и разноврсну културно-информативну делатност од интереса за српски народ у С. Македонији, а све са циљем афирмације језика, културе и културно-историјске баштине, религије, изградње и одржања српског идентитета међу нашим сународницима, и узајамним везама и са Македонцима који су чести и бројни наши посетиоци у свим програмским активностима...

Заштита српског културног наслеђа, апели и иницијативе и културно – образовни рад, годинама јавност и институције у Србији и С.Македонији упознајемо и упозоравамо на угроженост Војног меморијала "Зебрњак", где почивају земни остаци 678 српских ратника погинулих у Кумановској бици.

Спона је покренула и циклус књижевних сусрета и радионица „ПАРАЛЕЛЕ“ И СИНТЕЗЕ: Рецепција савремене македонске књижевности“, са фокусом на осврту дела савремених македонских аутора која су објављена последњих година и у Србији.

Са поносом истичемо да је Српска академија наука и уметности, Одбор за проучавање националних мањина и људских права и Српски културно-информативни центар „Спона“ из Скопља, организовали округли сто „Живот Срба у Северној Македонији, историјат, изазови и перпективе“. Неке од теме скупа су биле – „Правно-политички и социо-економски положај Срба, образовање, медији“, „Средњовековна култура Срба у Северној Македонији“, „Образовни центри и културна размена са Србијом од друге половине 19. века до данас“, „Документи, личности и ствараоци у културном развоју јужне Србије (1912 – 1941) и Скопља“, „Српске историјске традиције, народни говори и топоними у данашњој Северној Македонији, у 19. веку и данас“, са чијег скупа је недавно изашао и Зборник радова.

У раду округлог стола учествовали су  Братислава Танасковић, Милутин Станчић, Александар Николић Писарев, Предраг Маринковић, Ненад Лајбеншпергер, Алекса Цигановић, Јасмина С. Ћирић, Бојан Ортаков, Александра Новаков, Ивана Николић, Горан Максимовић, Милош Стојковић, Сунчица Денић, Урош Шешум, Станислав Станковић и Дејан Милорадов...

Одломак са излагања Милутина Станчића са Округлог стола Културни простор Срба у Северној Македонији одржан маја 2026, у Историјском архиву Ниш