Старешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару јереј Душко Којић поручио је да је важно сећати се Шантића, који је знао да град не чине зграде и улице, него људи.

Помен фото РТРС

„Трудио се својом поезијом да дође до сваког срца и да свако срце учини топлијим и дао нам најбољи пример како се може свим срцем волети своје, а не мрзети оно што је туђе и другачије”, рекао је Којић.

Он је додао да се новим нараштајима у Мостару покушава пренети иста порука.

Председница мостарске „Просвјете” Сања Бјелица Шаговновић рекла је да мостарска национална друштва кроз своје деловање покушавају да очувају сећање на Шантића и врате га граду.

„Чувајући Шантића, ми заправо чувамо сећање на целу једну епоху и сјајне људе и генерације које су били носиоци културне и националне мисли у Мостару. Шантић је био не само велики песник, већ и носилац културне и националне мисли и носилац духа толеранције и уједнинитељ”, рекла је она.

Како каже, Шантића је волео цели град и о томе најбоље говори његова сахрана, на коју је дошло више људи него што је живело у Мостару.

„Шантић је умро 2. фебруара 1924. године и његова сахрана и данас се препричава, јер је била највећа икада у Мостару. Хроничари тог времена кажу да је тада у Мостару живело око 11.000 људи, а да је Шантића испратило око 13.000 људи. Неки су пешачили и по 40 и 50 километара да испрате Шантића”, навела је она.

Председник Српског певачког и културно-уметничког друштва „Гусле” Радислав Тубић рекао је да се човек не мери по ономе колико узме, него колико остави.

„Шантић је нама оставио много. Оставио нам је то да не гледамо ко је какве вере него да гледамо ко је какав човек.