11. новембар 2015.

На Дан обележавања примирја у Првом светском рату централна церемеонија у Србији одржана jе данас полагањем венаца и одавањем почасти код Спомен - костурнице бранилаца Београда.

''На местима као што jе ово ред jе и обичаj да се пожели да рата више никад не буде и да се да реч да рата више неће бити. У име Србиjе ту жељу могу да кажем, али не могу да дам реч jер ни пре 100 година, као ни данас, ниjе Србиjа одлучивала да ли ће рата бити, где ће га бити, како ће почети и зашто, ни како ће се завршити'', рекао jе министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања у Влади Србије Александар Вулин коjи jе положио венац.

Истакао је да jе Србиjа само одлучивала, као и увек у своjоj историjи, да буде на страни слободе и тврдоглаво и упорно умре тамо где живи.

''Зато молим велике и моћне да нама и читавом свету даjу реч да се рат више никада неће поновити, а ми ћемо њихову реч са захвалношћу примити, пажљиво слушати и радовати се'', рекао jе Вулин.

Oн jе истакао и да jе наjвећа жеља српског народа, жеља коjу никада у своjоj историjи ниjедно покољење ниjе успело да досања, доживи - само jедну генерациjу Срба коjи ће се родити, одрасти и умрети на овом парчету земљу, а да никада не дожови рат.

''Учинимо све што jе у људскоj моћи да дочекамо прву генерациjу у историjи Срба коjа неће доживети рат'', поручио jе Вулин.

Oцењуjући да људско памћење уме да превари, буде несигурно, да замагли истину, он jе навео да Дан примирjа обележава код Спомен - костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату да не би дозволили људима да промене оно што jе историjа jедном одредила и записала.

''Сто година jе прошло и сто година jе довољно времена да знамо како су ратови почели, зашто су вођени и како су завршавани. Никаква промена историjе, прилагођавање ономе што би нама сада живима било приjатно и згодно не може да се деси док год памтимо стоjећи испред овог светлог гроба'', рекао jе Вулин.

Према његовим речима, свака промена и ревизиjа историjе заправо буди страх да ће се узаси рата заборавити, да ће ратови бити понављани када ово покољење заборави каквоj патњи и каквом злу су били изложени они коjи су овом земљом корачали пре 100 година.

''Нема промене и нема заборава као што не може бити ни изjедначавања мртвих jер људска патња jесте иста за све и свакога, али узрок патње ниjе и не може бити исти'', рекао jе Вулин.

Kако jе навео, нису исти они коjи су ратове покретали и они коjи су у њима невољно учествовали бранићи своjу кућу, породицу, своj живот и оваj град.

Венце су положили и представници Воjске Србиjе, града Београда, као и представници дипломатског кора, међу коjима су били и амбасадори Русиjе и СAД, Aлександар Чепурин и Mаjкл Kирби.

Дан примирjа у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестациjама коjе се одржаваjу 11. новембра у знак сећања када jе тог дана 1918. године у 11 сати ступило на снагу примирjе у Првом светском рату.

Председник Србије Томислав Николић положио је венац на Споменик незнаном јунаку на Авали.

Председник Николић је у спомен-књигу уписао: "Србија и њени савезници су показали великодушност потписивањем примирја са онима који су спремали погром у свету. Време примирја је припрема за опрост непријатељу и завршава се миром за све".

Председник се поклонио и одао почаст страдалима у Великом рату, а са њим су били и министар одбране Братислав Гашић, начелник Генералштаба Љубиша Диковић и командант Гарде Војске Србије Миломир Тодоровић.

Поводом Дана примирија у Великом рату на француском војном гробљу у Београду положени су венци.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се и у градовима широм Србије. Венац крај Споменика палим Шумадинцима у Крагујевцу положили су представници градске власти, Команде гарнизона, Удружења потомака старих ратника, Субнора и Удружења ратних војних инвалида.

Овај дан се у свету обележава у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначки страдалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине, током четири ратне године.

У Србији се као амблем тог празника користи цвет Наталијина рамонда, који се сврстава у угрожену врсту и расте на врху планине Ниџе - Кајмакчалану.

Почаст у Битољу

Традиционално комеморативна свечаност поводом Дана примирја у Великом рату данас је одржана и на Српском војничком гробљу у Битољу. Полагањем венаца и одавањем почасти погинулима у Првом светском рату на свечаности је указано на највећа страдања која човечанство опомињу и данас.

„Поруку коју упућујемо одавде увек је порука за мир, порука да се никада не понови то зло, али и да се на заборави. То дугујемо онима који су дали животе за слободу и за оно што данас уживаме у миру. Обележавамо 97. годишњицу потписивања примирја у Паризу 1918. године. За три године обележићемо 100. годишњицу и надам се да ћемо до тада бити још бројнији и да ћемо сви заједно поново упутити поруку мира, заједништва и толеранције, поруку да само заједно можемо све, а ратова уопте да нема. У овој спомен костурници је око 2000 остатака од пронађених погинулиг војника. Но, то није све, више их је у близини Кајмакчалана, у војничкикм гробљима која нису тако масовна као ово – у Бачу, Живојну, Добровену, као и на многим другим непознатим местима, јер није било много времена или могућности да се покопају на одређеним местима и једноставно су сахрањивани на поприштима битака где су погинули. Ово је до наше историје, чувамо је у срцу и имамо дуг према њој да обележавамо овај датум, као и пробо Солунског фронта почетком септембра" рекла је данас у Битољу амабасадор Републике Србије у Републици Македонији Душанка Дивјак Томић.

На свечаној церемонији у Битољу, у име Владе Србије говорио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања.

„Данас памтимо какво зло се догодило, сећамо се да је то велио зло. да је побеђено 1918. али да није нестало. Да је више од 50 милиона људи ишчезло и да им је нанет бол и тугамајакам и деци, родитељима... Данас смо дужни да се сећамо на то зло, верујемо да смо сви опредељени да му се супротставимо. Само тако и људи и земље постају велики или остају малиу одређеном историјском тренутку. Да није било велике Русије, Француске, Велике Британије, Грчке и да нису препознали то зло, какав би данас свет био. Да ли би народи живели у слободи, или би били нечији робови" рекао је Поповић.

Венце на централном спомен обележју изнад костурнице на Српском војничком гробљу у Битољу положиле су бројне делегације – Републике Србије, Војске Србије, дипломатског кора - амбасада Руске федерације, Француске, Грчке, Велике Британије, НАТО, ОБСЕ... почесни конзул Србија у Битољу, странака и асоцијација Срба у Македонији, општине, грађанских организација и, појединаца.

Подсећање на историјско помирење

Данас упутни немачко-француски односи и сарадња пример су добробити постигнутог помирења. То би требало да буде пример и на овим просторима, истакнуто је поруком младима на пригодним церемонијама поводом Дана примрја у великом рату одржаним на комеморацијама на француском војничком гробљу у Битољу и немачком у Прилепу.

Изложба сећања у Торонту

У галерији Српске националне академије у Торонту вечерас је отворена изложба о канадским војно-медицинским мисијама у Србији током Првог светског рата. На изложби су презентиране фотографије из канадских библиотека и архива које су прикупили чланови управе СНА.

Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914 -1918.).