Градско веће Мостара није у прошли уторак прихватило амандман Клуба Срба да називи насељених места, улица и тргова буду исписани и на ћирилици, као једном од два, по Уставу, службена и равноправна писма у целој БиХ.
И у априлу 2021. године из Мостара је такође стигла порука да ћирилица није пожељна у граду на Неретви. Тада су „Хрватске поште” једном Србину вратиле писану пошиљку само зато што је била адресирана ћирилицом. На враћеној пошиљци (коверти) написано је да је „забрањено писање ћирилице”.
Заменик председника Градског већа Велибор Миливојевић, који је у име Клуба Срба предложио амандман „да се у називима места, насеља, тргова и улица у ужем делу града, уз латиницу, нађе и ћирилица”, разочаран је сликом која је послата из Мостара.
„Нажалост, Мостар је одбио да изглед табли на којима пишу називи улица буде сличан оним у Бањалуци, једином граду у БиХ са називима улица на два писма. Амандманом на припремљену одлуку Градског већа тражио сам, у складу са Уставом БиХ о праву на коришћење званичних језика и писма и Законом о саобраћајним знацима, да бар називи улица у ужој градској зони буду исписани на два писма. Јер, све остало је лажна слика мултиетничности. Ако у Мостару нема места да се у називима 15 улица нађе и ћирилица – о каквој равноправности и каквим правима Срба, језику и писму можемо уопште причати”, рекао је Миливојевић.
Напоменуо је да је за ћирилицу, то јест измену предложене одлуке, осим њега, Наташе Јекић и Владимира Чабрила, гласало и 12 Бошњака, као и независни одборник Бошка Чавар. Сви представници хрватског народа били су уздржани и из тог разлога је амандман одбачен, а усвојена претходно предложена одлука по којој ни у будуће у Мостару неће бити назива улица, тргова и насеља исписаних и ћириличним писмом.
Сања Бјелица Шаговновић, новинарка и председник СПКД „Просвјета”– Градски одбор Мостара, сматра да одлука Градског већа да не прихвати амандман Клуба Срба неће значајније утицати на живот српског народа. Али, каже она, та одлука јесте, нажалост, још један шамар Србима у Мостару, који, чини се, једини желе и боре се за истински мултиетнички Мостар.
„Она је и показатељ да ствари у Мостару нису онакве какве се пред очима јавности и страних дипломата желе приказати. То је, рекла бих, огледaло односа према српском народу уопште у Мостару и Федерацији БиХ (ФБиХ) и када је у питању запошљавање, образовање, култура и целокупан положај Срба у том ентитету. Они којима су уста пуна демократских начела и европских вредности, тамо где су већина, не уважавају ни минимум права другог народа који је у мањини, што је крајње лицемерно”, рекла је Сања Бјелица Шаговновић за „Политику”.
Делегат из реда Срба у Дому народа федералног парламента Горан Броћета изјавио је да је „срамна и скандалозна” одлука мостарског Градског већа да се не дозволи ћирилица у називима улица у ужем језгру града, где Срби живе вековима уназад. Последња дешавања у Мостару, као и нека друга, каже он, „говоре да ФБиХ, нажалост, још живи у 1995. години, што је јасна порука све мањем броју Срба на том простору”.
Срби су, према мишљењу начелнице Дрвара Душиће Рунић, само слово на папиру у ФБиХ.
„Како нам је у Мостару, тако је и у Дому народа парламента ФБиХ. Србе већином представљају припадници националних странака других нарда, а најмање је Срба изабраних гласовима свог народа”, изјавила је Рунићева.
Коментаришући одлуку Градског већа Мостара, она је за Срну навела да о томе како живе Срби у ФБиХ довољно говори и то да је „путем од Мостара до Дрвара на свим путоказима прецртана ћирилица”.
ПОЛИТИКА
