Тродневни Светски филозофски форум у Атини, којим ће бити обележен Светски дан филозофије, који је 2005. установио Унеско, окупио је учеснике из 53 земље, међу којима је и Србија. Централна тема скупа, према речима амбасадора Љиљане Никшић, јесте Никола Тесла. Никшићева која је и национални координатор стратешке кампање „Тесла енергија мира”, навела је да је на њену иницијативу једна од сесија на форуму посвећена горостасу човечанства Николи Тесли. Додала је да је у том циљу представљена Декларација о Николи Тесли, коју су усвојиле 53 земље чланице. На овај начин подржана је Теслина филозофија живота и мира на Земљи и његова три принципа. Први ‒ чинити све за добробит читавог човечанства, други – не чинити ништа против природних закона и трећи – остати доследан себи и свом пореклу, за шта се залагао у свом меморандуму из 1921. године.

Форум је искоришћен за покретање неколико иницијатива, а једна од њих се односи на стављање под заштиту Унеска као светске баштине човечанства једине Теслине преостале лабораторије изграђене 1901. на Лонг Ајленду.

„Тесла је један од ретких научника који се посветио остваривању мира развијајући изуме који могу да спрече ратове. Човечанству је понудио идеал научника који осећа и зна да се истина научног напретка никада не може и не сме одвојити од благостања човечанства. Тесла је стуб и подсетник на праве вредности људског рода. Свој пацифизам отелотворио је кроз три врсте проналазака: машине за спречавање оружаних сукоба, енергетске штитове и развој теле-аутоматизације. Био је визионар и проналазач са преко 700 патената. Окренуо је индустријске точкове човечанства у 20. веку, на којима се заснивају достигнућа у 21. и шире”, казала је између осталог Никшићева на форуму.

Светски филозофски форум је у образложењу усвајања Декларације о Тесли између осталог навео да је овај научник према Енциклопедији Британика уврштен на листу 10 најзначајнијих људи у историји човечанства. Истакнуто је и да је Тесла један од ретких научника који се посветио остваривању мира, развијајући изуме који могу да спрече ратове. Декларација је усвојена и „супротстављајући се тренду погрешних тумачења његовог порекла која постхумно вређају његова уверења и принципе лојалности сопственом народу, против којих се и сам борио злоупотребама и дао јавну изјаву у сопственом меморандуму из 1921. новинарима, где је и подвукао своје српско порекло. Као и препознајући да је Никола Тесла симбол критичке и независне мисли, човек који је просветлио човечанство пуштајући у рад прву хидроелектрану на свету 12. јануара 1897. на Нијагариним водопадима и сањао да електрична енергија коју је створио буде бесплатна за све људе на планети”. Декларација је и признање да је Никола Тесла могао да сакупи стотине милиона долара и постане најбогатији човек на свету да је желео богатство, али није. Чинио је све што је могао само да би служио човечанству, а за своје услуге није желео ништа.

Усвајањем ове декларације покренуте су и иницијативе за оснивање међународног Тесла комитета, Тесла фонда, успостављање међународне Тесла награде.

Светски филозофски форум ће Светски дан филозофије који Унеско обележава сваког трећег четвртака у новембру, обележити и скупом у Манили. „Једна од кључних тема овогодишњег симпозијума који је предвиђен да има своју завршницу на Делфима, познатим по пророчанствима и окупљању интелектуалне аристократије античке Грчке, јесте размишљање о изазовима пред којима се налази човечанство ходајући по танкој линији између атомског мира и атомског рата”, навела је Никшићева, пренео је Танјуг.

Стратегија Унеска је да сваке године на Светски дан филозофије нагласи значај филозофског мишљења за боље разумевање света и решавање глобалних проблема.

Никшићева подсећа да у званичној поруци поводом Светског дана филозофије, генерални директор Унеска сваке године промовише нове агенде за одржив развој, а како би се циљеви агенде 2030. спровели у дело, потребне су вештине у вези са филозофијом и хуманистичким наукама, као што су креативност и критичко мишљење, али и размишљањима о себи и планети.

Кључна мисија Светског дана филозофије представља ширење мултикултурализма и јединства у различитостима, представља опомену да је свет недељив већ један и јединствен и да шта год да се деси на једном крају планете, тиче се свих грађана.

Према речима Никшићеве, значај оваквих окупљања је вишеструк „у време мрежоцентричних хибридних ратова, када наша цивилизација живи у атомском миру, када се поставља филозофско питање ‒ бити или не бити”, односно ако ћемо бити, онда шта и како радити и како сачувати нашу цивилизацију и планету од претње атомског рата и потпуног поништавања цивилизацијских достигнућа човечанства.

ПОЛИТИКА