- Сви људи који се нађу на Светој Гори имају потребу да напишу своје утиске, али Субашићева књига је другачија - рекао је уредник Петар Арбутина на јучерашњој конференцији за штампу. - Света Гора је место где се нико не рађа а живот траје вековима.

У Субашићевим причама, наводе „Вечерње новости“,  читаоци откривају да Света Гора нису само царски манастири с предивним фрескама, иконама и златним и сребрним украсима који сјаје у полутами храмова испуњених мирисом егзотичних арома тамјана. Те зграде и зидине су раскошни споменици земаљске моћи њихових ктитора. Њихов камен може да одолева вековима, чак и када их људи напусте. Ипак, без људи, они су ништа.

- Разговарао сам са много људи који су били на Атосу и сви су ми рекли да су имали утисак да тамо време стоји - каже Мирко Радоњић, новинар и публициста. - Субашић се не сложе са тим. Он открива да се Света Гора непрестано мења и да на њу веома утичу историјски догађаји из "спољног" света. То у књизи приказује кроз неке анегдотске ситуације.

Као и у његовим претходним књигама "Путник по Светој Гори", "Иди за собом: Траговима српских путника по стазама Свете земље" и "Пут у Нигде", централна личност је Свети Сава који је на Атосу постао мудрији, миротворнији, али га је напустио и донео Србији многа добра, помирио браћу.

- Свети Сава је оставио завештање да патријарх може да буде онај ко је ишао његовим путем и упознао свет - рекао је Субашић. - Једино што је на Атосу непромењиво јесте његова необјашњива снага којом привлачи људе који жуде за Богом, на различите начине. Неки долазе да би постали монаси, неки као ходочасници, а трећи као радозналци често и не верујући да је ово планинско полуострво по нечему посебно. Свако од њих се тамо суочава и с оним што тражи и с оним од чега бежи. Кроз сопствена искушења путник по Светој Гори, којим год путем да иде, среће своје наде и страхове, анђеле и демоне. На Светој Гори остаје део човека који га непрестано дозива да се врати. 

Мирис духовних цветова 

- Света Гора су све њене боје, мириси, тишине и звукови, утисци који преплављују поклоника док хода шумама и кршем, а више од свега његов унутрашњи дијалог. Мирис светогорских духовних цветова буди неодољиву жудњу да се вратите, изнова се сретнете лицем у лице с Атосом и препознате сопствено лице у његовом - наводи Субашић.

Фото Борис Субашић