У режији Божидара Ђуровића монодрама је емотивно снажном наданућу извођења Биљане Ђуровић, прихваћена с нескривеним одушевљењем српско-македонске публике, потврђујући с каквом отвореношћу дочекују ретку драмску понуду из Србије.

На отвореном простору у амбијенту испред Музеја КПМ у старом делу Тетова, код Два бреста, подно Шарпланине, публика најразличитијих генерација, махом сабрана тамошњим Удружењем Срба и Македонаца „Бранко Чајка“, није скривала одушевљење на драмко-песничкој вечери родољубивог садржаја, насловљеној "Надосећаји" глумице Биљане Ђуровић.

Осмишљени колаж песама и одломака драмских сцена, саткан је из стихова Милене Марковић – (Ово су песме за живе и мртве), Зорана Костића (Изгубине), Алексе Шантића (Молитва), Светог оца Јустина Поповића (Срна изгубљена у рају), Слободана Ракитића (Вага), Народне еспске песме Смрт Мајке Југовића, Милене Марковић (Малена Бањска), Радмиле Кнежевић (Преко плот), монодраме Надежда Петровић.

Болни одјеци монодраме „Надежда Петровић“, никога нису оставили равнодушног у Дому културе „Трајко Прокопиев“ у Куманову. Међу њима посебно чланице Кола српских сестара, усхићене драмским осликавањем сурових трагова српске хероине једне од оснивача њихове организације ..

Биљана Ђуровић је открила да је „Надежда годинама тиховала у њој“. - Изазивала је лавину емоција кад год бих се загледала у њена платна, нарочито она која је осликавала у ратном периоду. Размишљала бих често о снази те жене, која би у предаху између две битке и неговања рањеника, узимала четкицу у руке и широким покретима отрзала од заборава пределе кроз које се војска кретала, али и портрете војника, трудећи се и на тај начин да их храбри и да им подиже морал...

М.С.