У разговору пред публиком 27. маја у сали „Макавејев“ учествовали су приређивач књиге Мирко Демић, в. д. директора Кинотеке Александар Ердељановић, уредник издавачке делатности ФЦС-а Мирољуб Стојановић и редитељ Никола Лоренцин.

Ердељановић је истакао да је Демић у овом зборнику „пронашао изузетан начин да нам приближи филмско дело Кракова, који је пола века био забрањен“.

Демић је изјавио да је „наша обавеза и дуг према Кракову, писцу мемоара ’Живот човека на Балкану’ и антологијског романа ’Крила’, да га вратимо пред читаоце и гледаоце, што су већ започели Гојко Тешић и други. Трагајући за његовим путописима у нашем најбољем листу из међуратног периода „Време“, у којем је Краков био новинар и потом уредник, увидео сам колико се ту пажње посвећивало новом феномену – филму“.

„Када читата Краковљеве филмске репортаже, критике и есеје видите колико је био убеђен да је филм – уметност, а и моћно средство утицања на масе. Инсистирао је да филм треба да говори о нама, нашем народу, пределима наше земље“, казао је Демић.

Како је додао, Краков је „студиозно учио филмски занат, присуствујући снимањима великих немих филмова у Паризу и Берлину, разговарајући с најистакнутијим редитељима и глумцима те епохе, а све то је желео да кроз своје репортаже и интервјуе приближи нашој култури“.


Ердељановић је подсетио на биографију Кракова, који је у у Балканским ратовима и Првом светском рату много пута рањен и одликован, потом био питомац Војне академије, студирао право, као врло млад објавио ратне романе „Крила“ и „Кроз буру“, а онда га је привукао новинарски позив.

Мирољуб Стојановић је изјавио да „Демићева књига чини част нашем издаваштву и подиже драгоцен мост према нашој прошлости“.

„Филм је на овом простору брзо прихваћен и негован као уметност. Фасцинира ниво на којем Краков пише о европским и америчким филмовима. Имао је изврстан увид у актуелну продукцију, сретао уживо Реноара, Ланга, Видора, Пабста… Начин на који Краков посматра филм је модернистички“, истакао је Стојановић.

Никола Лоренцин је приметио да се књиге о историји филма које пишу зналци полако померају ка аутору који бележи своја искуства: „Морамо да се вратимо изворним подацима, а Демићева књига управо то и чини. У њој су најбитнији подаци о раду Кракова на проучавању филма, записи о његовој жељи да открива шта се на филму догађа, припремама за одлазак на сет, за разговоре с врхунским реидтељима епохе и то током снимања, значи у тренутку настајања конкретног дела“.


Лоренцин је казао да га је овој књизи привукла и „драма настајања“ филма „Гологота Србије“, представљена кроз репортаже и хронике у „Времену“.

Ердељановић је навео „историјат“ тог филма о епопеји српске војске у Првом светском рату. Прва верзија изашла је 1930. године под насловом „За част отаџбине“. Касније је урађена је синхронизација, по музици Миленка Живковића. За време Другог светског рата копије су сакривене. Кинотека је успела да их набави и реконструише готово интегралну верзију, која је имала премијеру деведесетих година у Сава центру.

Уз нову пројекцију „Голготе Србије“ у Кинотеци ексклузивно је приказан колаж састављен од инсерата из више кратких филмова Станислава Кракова.

Југословенска кинотека

Округли сто о филмској делатности Станислава Кракова - Југословенска кинотека