Од Николе Миркова, који је преминуо још 20. септембра, пригодним говорима опростиле су се колеге, сарадници и пријатељи: Дарко Танасковић, Ненад Шебек, Војислав Жанетић, Зоран Станојевић, Чедомир Васић, Момчило Симић, Наташа Дракулић, Петар Станојловић.

Глумица Љиљана Благојевић је прочитала песму књижевника Љубомира Симовића, коју је посветио Николи Миркову.

Новинар и уредник Никола Мирков је рођен у Београду 1947. године и после дипломирања на Економском факултету, добио је ангажман у Радио Београду као новинар, а касније као уредник „Новости дана”, „Дневника” и „Радиоскопа”.

Истовремено је на телевизији сарађивао у образовном и спортском програму.

На комеморацији су пуштени инсерти из гостовања Миркова на телевизији, где је он говорио у интервјуима о давном периоду емитовања ТВ драма уживо и задовољству што је имао прилике да учи од антологијског телевизијског аутора Радивоја Лоле Ђукића (1923-1995).

Тако се присећао да му је глумица Ружица Сокић говорила да „не постоји време, већ само трајање”.

Универзитетски професор, исламолог, писац, филолог оријенталиста Дарко Танасковић подсетио се 1958. године када је упознао Николу Миркова у Класичној гимназији, коју су обојица похађали.

„Био је човек мере, озбиљности, велике одговорности, поштовања за сваког човека, до краја живота у потпуности одан телевизији. Не можемо довољно исказати речима све шта нас је задужио, а дао је непроцењив допринос култури”, нагласио је Танасковић, преноси Танјуг.

Он је оценио да је Мирков био личност са више талената, од свега што је радио као новинар, уредник, драматург, идејни творац пројеката, „писао је и изванредне књижевне критике као да су докторске дисертације”.

Танасковић је приметио да је око његовог школског другара Миркова „лебдео култ лепоте и склада, чиме је био оплемењен”.

„Редитељ Ђорђе Кадијевић је говорио о Миркову да се увек осећао некако нелагодно када је са њим у истој просторији, јер је био толико господствен. Кадијевић је сматрао да сам није ни близу тако господствен као Мирков. И такође Кадијевић је сматрао да је Никола Мирков увек имао толико обиље идеја, ерудиције, богатства у себи, да је за живота остао некако недоречен. И ја сам истог мишљења”, закључио је Танасковић.

За уредника „Програма 202” Мирков је изабран 1979., а три године добио је место уредника Забавно-рекреативног програма на телевизији.

Убрзо се вратио Радио Београду и крајем 1985. именован је за главног и одговорног уредника Првог програма ове куће где је од маја 1990. до августа 1991. био директор.

Тада је са неколико најближих сарадника смењен из политичких разлога и принуђен да напусти РТС, а убрзо и земљу због притисака и прогона.

Мултимедијални уметник Чедомир Васић је рекао да је Мирков био заокупљен књигом, отуд и његова огромна драгоцена библиотека, волео је књижевност и сликарство.

Васић је подсетио да је његов пријатељ био класично образован, волео спорт и уметност, „разумео естетику и етику и најважније - познавао везу између њих”.

Сликар Васић је био члан Савета за ликовно стваралаштво РТС-а у коме је сарађивао са Мирковим и истакао да је његов покојни пријатељ увек имао снажну идеју о култури и уметности да се прошири као незаобилазна чињеница у нашем животу, кроз најмоћнији медиј - телевизију.

„Никола Мирков је био предајник културе. Преносио је знање на даље генерације. Био је човек трајања”, закључио је Чедомир Васић.

Након три године од смене на РТС-у, Мирков се вратио се у земљу и радио као слободни новинар у „Медија центру”, а за словеначки лист „Дело” писао је приказе - критике најзначајнијих домаћих књига.

Његов колега новинар Ненад Шебек је оценио Миркова да је био „ерудита старог кова”, прави „човек од етике и морала”, и да ретко ко је данас такав, те да му је тешко да говори о њему у прошлом времену, јер има утисак да ће се изненада појавити жив и здрав у Каменој сали Радио Београда, спреман за нове изазове.

Маркетиншки стручњак, сценариста, један од аутора култног радио серијала „Индексово радио позориште” - Војислав Воја Жанетић је напоменуо да је дошао да ради на Радио Београду још када је био у средњој школи. Тада се његова мајка бринула да ће тамо сретати неки чудан свет људи, а Мирков јој је обећао да ће се лично побринути да буде све у реду, да ће Воја стићи и да учи за школу. Жанетић је навео да би волео да се њих двоје сретну тамо горе, и да знају да је све у реду са њим, да не брину.

„Име и презиме је оставило траг и празнину. Када је одлазио и када се враћао, то су празнине и трагови. И сада када га нема, опет празнина. Био је и на челу РТС-а, постигао толико тога, створио серијал „Заборављени умови Србије”, основао Галерију РТС, која ће, надам се, убудуће носити његово име. Био је окружен сликама, књигама, скулптурама. Разумео је много и знао још више”, закључио је Воја Жанетић.

У јулу 2001. након девет година, Мирков се вратио се РТС на место уредника Културно-уметничког програма, а 2006. први пут је изабран за директора Телевизије Београд.

За вршиоца дужности генералног директора РТС-а изабран је у октобру 2013. године, након смрти свог претходника Александра Тијанића. Водио је РТС до маја 2015. године.

Телевизијски новинар Зоран Станојевић је говорио управо о том периоду речима да је Мирков „успео да сачува све што је добро и да много тога унапреди на РТС-у”, а оценио је да је „дошао у тренутку када околности код нас на телевизији нису биле идеалне”.

Станојевић је открио да никада са Мирковим није имао непријатности, неспоразума или повишеног тона, да никад он није био према запосленима надмен или арогантан, напротив.

„Никола Мирков није отишао. Он је и даље, увек са нама, и без нас. Мирков је велики део културе РТС-а и нашег народа”, закључио је Станојевић.

Никола Мирков је био оснивач Галерије РТС-а, покретач емисија „Културни дневник”, „Мали дневник” намењеног деци и споменутог играно - документарног серијала „Заборављени умови Србије” (2015) из више циклуса, у режији Петра Станојловића.

„Мирковић је представљао праву базу културе као књига са најбољим корицама од тврде коже”, говорио је режисер Петар Станојловић.

Он је нагласио да је са њиховим заједничким пројектом „Заборављени умови Србије” Мирков успео да повеже медије и културу, да такав серијал осветли важне личности наше историје које смо заборавили.

До пре неколико месеци, Мирков је био председник Савета за ликовно стваралаштво и Издавачког одбора РТС-а.

Био је културни радник који је са поносом умео да нагласи да је годинама био препознат и као професионалац у стоном тенису.

„Као име наше серије, то бих рекао за Николу Миркова, али са важном изменом - он је био „незаборављени ум Србије”. Хвала ти што си постојао, хвала ти што постојиш и даље, и што ћеш постојати у будућим темељима културе Србије”, закључио је Петар Станојловић.

Политика