Министар културе Србије Никола Селаковић на отварању Сајма књига у Скопљу је истакао да се после паузе од 11 година Република Србија као излагач поново појављује на овој значајној културној манифестацији а да се већ дуги низ година дела српских писаца највише преводе управо на македонски језик, тако да готово да нема значајнијег српског књижевника чија дела нису објављена у Северној Македонији.
Зоран Љутков, Гордана Сиљановска Давкова и Никола Селаковић
Селаковић је додао да српско-македонске књижевне везе нису ни скорашње ни површне.
„За Републику Србију и читав наш регион су писмо и књига, од првих рукописа на истински нашем просвећеном ћириличком писму, до најсавременијих дигиталних записа на истој тој и древној и модерној ћирилици, веза неба и земље, веза међу народима, људима и веза човекове душе и знања“, рекао је Селаковић.
Министар је указао да је српска књижевност и у постјугословенском времену присутна и видљива у македонској културној јавности, што свакако обавезује да, поред свестрано добрих политичких, привредних, здравствених и туристичких веза, унапређујемо и везе наше две културе а да свесрдан допринос томе дају и македонска заједница у Србији, као и српска заједница у Северној Македонији.
„Полазећи од изузетно добрих међудржавних веза, које су надограђене искреним међуљудским разумевањем, поштовањем и пријатељством, верујемо да култура и уметност, односно манифестације попут сајмова књига дају нови квалитет и садржај српско-македонским односима. Зато се надам да ћемо ускоро на београдском или новосадском сајму књига моћи да угостимо издаваче и писце из Северне Македоније и тако наставимо једну лепу књижевну нит која траје већ деценијама“, поручио је министар Селаковић.
Председница Македоније Гордана Сиљановска Давкова у свом обраћању је указала да је управо Сајам покушај за културно надметање народа.
-Сајам књига је сваке године је као нека раскрсница македонске, балканске, европске и светске књижевности и мислим да годинама остаје врхунска културна институција. Управо књиге које читамо, а посебно оне књиге којима се враћамо и поново читамо говоре више о нама, нашим идејама идеалима него било која написана биографија или CV, или посебно профили на социјалним медијима, рекла је Сиљановска Давкова.
Питање с којим се данас сусрећемо, како је рекла, није само које књиге читамо већ колико времена издвајамо за читање.
-Ове приче, ове књиге су стуб нашег идентитета. Оне су мали наративи који нам помажу да се ориентишемо у животу да разликујемо добро од зла, истинито од лажног, вредно од безвредног, речкла је председница..
Министар културе и туризма у Влади Републике Северне Македоније Зоран Љутков, овогодишњи Сајам књига добија још већу тежину зата што се подудара са значајним јубилејом – 80. годишњице од кодификације македонског књижевног језика.. Овај историјски чин како је рекао, није био само лингвистички подвиг већ и цивилизацијски скок. ,
-Захваљујући визионарима као што су били Круме Кепески, Блаже Конески, Харалампије Поленаковић и други, македонски јаеик је добио своје темеље, а тиме је и македонска књига добила свој аутентичан глас. Данас када листамо странице исписане на језику наших мајки и дедова, ми славимо не само њихову борбу већ и нашу будућност. Нема будућности без језика, а нема ни језика који опстаје без своје књижевности, рекао је Љутков, указавши да је књига највећи дар који једна нација може себи да дарује..
М.С.
