20. октобар 2014.

На данашњи дан навршава се 150 година од рођења највећег српског комедиографа Бранислава Нушића (1864–1938).

Бранислав Нушић рођен је као Алкибијад Нуша у православној цинцарској породици Љубице и Ђорђа Нуше, у Београду, 20. октобра (6. новембра) 1864. године, преноси Танјуг.

Са навршених 18 година променио је име и презиме у Бранислав Нушић. Након завршене гимназије, студирао је право и дипломирао на Правном факултету у Београду.

Иако је учествовао у српско-бугарском рату 1885. године, у песми Два раба је, како су оценили цензура и суд, исмејао краља Милана и зарадио две године робије.

После тога је, ипак, добио државну службу у конзуларном представништву у Битољу, а потом у Приштини. Из приштинског искуства настала су потресна Писма конзула.

Од 1900. је радио у Министарству просвете Србије, а потом је драматург Народног позоришта у Београду и управник Српског народног позоришта у Новом Саду.

Прву комедију Народни посланик написао је 1883, као деветнаестогодишњак, а она је први пут играна десетак година касније. Још теже се пробијало Сумњиво лице – на прво извођење те комедије се чекало 25 године.

Написао је око 100 драмских дела, углавном комедија. Најпознатије су: Ожалошћена породица, Госпођа министарка, Свет, Народни посланик, Сумњиво лице и друге.

Нушић је у време Првог светског рата руководио позориштем у Скопљу у два наврата, 1915. и након пробоја Солунског фронта, 1918. године.

После рата, био је управник Народног позоришта у Сарајеву, а по повратку у Београд изабран је за дописног,а од 1933. за редовног члана Српске краљевске академије.

Аутор је и неколико драма, међу којима: Кирије, Тако је морало бити, Пучине и романа Хајдуци, Аутобиографија.

Нушић има споменик у Београду, близу Народног позоришта, његово име носи улица која спаја Теразије и Дечанску улицу.

Има и улицу у Смедереву, граду у којем је живео у детињству, а његово име носе и улице у Новом Саду, Крагујевцу, Суботици, Обреновцу, Соко Бањи, Бањи Ковиљачи, Ивањици.

Нушићево име носе улице у Сарајеву и Тузли (Федерација БиХ), у Приједору (Република Српска), у Борову и Мирковцима (Хрватска) и другим местима широм бивше Југославије.

Неизбрисиви трагови у Македонији

У главном граду Македоније у улици која носи име Бранислава Нушића је и државни Драмски тетар. Значајан део Нушићеве дипломатске и каријере у позоришту везан је за Македонију. У Битољу је био конзул а у Скопљу је 1912. основао Народно позориште. У Скопљу је живео до 1915. а био је и управник Народног позоришта...

НБС дигитализовала Нушићева дела

У част јубиларног 150. рођендана једног од највећих српских комедиографа Бранислава Нушића (1864-1938), Народна библиотека Србије дигитализовала је најзначајнија остварења овог писца.

Дигитална издања двадесет пет Нушићевих дела из едиције Геце Кона, налазе се у оквиру збирке "Дигитална Народна библиотека Србије".
Четири наслова имају и могућност претраживања текста, док је у припреми и опција за претварање текста у аудио снимак како би Нушићева дела, по први пут у целости, била доступна слепим и слабовидим особама, саопштила је НБС.

Народна библиотека Србије дигитализацијом је свим заинтересованим читаоцима и љубитељима Нушићевог дела омогућила несметани и потпуни приступ стваралаштву највећег српског и једног од најзначајнијих европских комедиографа.
Дигитализована грађа из колекција НБС је јавно национално добро и налази се на интернет адреси www.digitalna.nb.rs.