Данас се у молитвама обележава велики празник Светог Ђорђа.
- И данас нас прати зла коб српских подела, роварења, подметачина, и саплитања, ми смо као друштво стагнирали, и у овим тешким тренутцима сећамо се ових хероја, молимо се за покој њихових душа, рекао је између осталог Бора Ристић из додавши да му је потпуно нејасно због чега појединци из самог Удружења, и "дошаптача" форсирају, и позивају на обележавање 15. маја када јесте плоча постављена, али је годишњица свакако 6. мај.
Испред спомен обележја цвеће су положили представници Удружење за заштиту и очување српских споменика у Македонији, Удужење СРМА, као и представнци Удружења Срба и Македонаца КУД Бранко чајка и из Српског културно информативног центра СПОНА опело је служио протојереј Николај Киранџић.
О Кучкову историјским подсећањем
После бриљантне победе и пробоја фронта код Куманова 24. октобра 1912. године, настало је опште повлачење турске војске са простора Балкана. Главнина турских снага повлачила се из Куманова ка Овчем Пољу даље преко превоја Плетвар и Присад ка Битољу. Мањи део турских снага повлачио се из Куманова ка Скопљу. На прилазима Скопљу, турска војска је успела да заустави напредовање српске војске. Тиме је омогућено извлачење турске војске са Косова и Метохије ка Качаничкој клисури. Српска војска је тек 26. октобра умарширала у Скопље. На излазу из Скопља спојиле су се турске снаге из правца Куманова и Косова и Метохије код места Кадријево (данас Ђорче Петров), дале су снажан отпор српској војсци, где је погинуло неколико стотина српских војника. Али су турске снаге потиснуте у правцу Тетова и Гостивара и даље према Битољу и коначно 18.новембра сломљен је отпор снага Отоманске империје.
Што се тиче Првог светског рата, 14.октобра 1915.године из села Кучково око 30 добровољаца прикључило се Брегалничкој дивизији и заједно са српском војском искрцало се на острву Крв и учествовало на борбама за пробој Солунског фронта. Вратило се њих 13 око којих четири са Карађорђевом звездом.
Када се рат завршио и када је краљ Александар Карађорђевић посетио Скопље, ратници из села Кучкова захтевали су да њихов ратни командант посети Кучково, што је он и учинио. Сеоској цркви поклонио је звоно и наредио да се изнад села изгради спомен кула - крипта, као и да се ексхумирају посмртни остатци погинулих ратника из околних сеоских гробља, хумки и других места и поново сахране у крипти спомен куле, што је учињено 1933. године.
И данас круже прича да када су Солунци питали свог комаданта за земљу. Краљим је одговорио: "Ваше је докле Вам очи виде! И данас многи Кучковци имају имање у Синђелићу, Белимбегову, Марином селу и другим селима Скопског поља.
Сам положај села Кучкова, а нарочито пропланка на коме је изграђена спомен - кула, посвећена краљу Петру I, има стратешки значај са многим фортификацијама и магацинима за оружје и муницију. Спомен-кула крипта у селу Кучкову изграђена је по пројекту Момира Коруновића 1933.године. Била је висока 23 метра, али је срушена 1941.године, од стране бугарских фашиста.
Манастир Свети Ђорђе лоциран је на 1,5 километар северозападно од села Кучкова на путу који води до места где је била Спомен-кула крипта. Задужбина је краља Милутина из 1315. године. Један је од најстаријих манастира у Македонији. Док је истоимени храм изграђен 1346.године за време владавине цара Душана. За време Октобарске револуције у Русији 1917.године многи свештеници су прогнани, а многи од њих су се скрасили у тадашњој Краљевини Југославији. Један од њих који је дошао у манастир Свети Ђорђе је свештеник Стеван Илариновић. Овај свештеник је препородио манастир.
