25. децембар 2010.

Професор Ђорђе Кандић синоћ је у Културно-информативном центру Срба у Македонији „Спона" одржао предавање о новинама у Правопису српскога језика.

Изношењем дела искустава стечених у 50-годишњем стажу  у образовном процесу како у Србији тако и у Македонији, али и на лектури, у том „тешком послу", Кандић је сликовито подсетио на основе правописа српског и хрватског језика заснованих још од књижевног договора у Бечу 1850. па преко Новосадског књижевног договора – сто година касније, 1954. све до српског језичког осамостаљења и уставних решења из 2006. године. Службене употребе српског језика и ћириличног писма.

На сликовитим примерима нарушавања Правописа српског језика, Кандић је из стечених искустава указао на значај едукативног утицаја медија. На жалост, подсетио је да се управо у програмима српских електронских медија често увиђају велике правосписне грешке па се у едукативном смислу књижевни српски језик - нарушава. То посебно негативно утиче на млађе гледаоце, али није без одјека ни код старијих.

На предавању за сараднике и чланове Центра, у „Спони" је Кандић говорио о значају поштовања правописа и неговању књижевног српског језика у Македонији, упркос чињеници да се његова употреба у школском систему свела на минимум. У том погледу посебан значај имају и медији попут часописа „Слово"...

Кандић је школски навео низ примера правилне употребе великог и малог слова, властитих имена, скраћеница, сложеница, интерпукције, навођења српских и македонских - женских и мушких презимена, именовања градова у Македонији, попут Скопље – Скопје, Битољ – Битола, Ђевђелија – Гевгелија...