Зашто је Уна важна данас? Представа „Уна“, за коју је Стеван Копривица написао текст на основу истоименог романа Мома Капора, наставља се као одговор на дубоку и универзалну људску потребу за причом која говори о сећању, љубави и пролазности. У свом роману, Момо Капор није само испричао животну причу, он је отворио теме које су и данас актуелне. „Уна“ је представа о људским односима, о утицају прошлости на садашњост и о томе како једно сећање може обликовати цео наш живот. У времену када технологија и друштвена пропаганда преплављују свакодневицу, када је тешко одржати искрену и дубоку везу, ова интроспективна и емотивна драма подсећа нас на важност очувања аутентичности и искрености. Зашто Уна у позоришту? Зато што вас позивамо да станете и чујете причу коју можемо избећи – причу о нашем сопственом идентитету, о љубави која траје кроз време и о помирењу са самима собом. У свету пуном буке и површности, „Уна“ нас схвата озбиљно као место где се истина и емоције још увек могу открити и осетити у пуном сјају. Верујем да ова представа има потенцијал да отвори простор за међусобно разумевање и емпатију, да нас позове на решавање и да нас подсети колико су дубоко укорењене вредности континуираних тема и живота.

Дејан Пројковски

Улоге:

Никола Ристановски – Мишел Бабић, професор социологије медија

Магдалена Мијатовић – Уна Војводић, студент социологије медија

Сена Ђоровић – Олга Бабић, Мишелова жена

Марко Гверо – Дукић, проректор

Сценографија: Валентин Светозарев

Костим: Ивана Ристић

Сценографија: Станислав Младеновић