Јосиф Михаиловић (1887-1941), архитекта који је 1929. постављен за председника Градске општине Скопље (градоначелник), на функцији је остао у два мандата (1929-1936, 1940-1941) до краја свог живота. Током скоро десетогодишњег мандата, сву своју енергију и активност посветио је изградњи Скопља и његовом уређењу. Он је човек који је успео да створи генерални регулациони план града и постави темеље за ширење града. О томе и сам пише у својим радовима: „потребно је схватити да добар план града има снажан утицај на морални и духовни развој људи који у њему живе и да је основа за здраву и срећну заједницу." Поводом изложбе која ће се одржати у Музеју града Скопља у његову част 15. новембра (петак) са почетком у 19ч, али и у циљу наглашавања важности првог човека Скопља, који схвата суштинске потребе града и његових становника СПОНА представља део предавања Ј. Михаиловића, одржаног на XIII  конгресу Удружења југословенских инжењера и архитеката, у Скопљу 22. маја 1932.

Арх. Ј. Михаиловић, председник општине Скопље:

ВАЖНОСТ НАУКЕ О УРЕЂЕЊУ ГРАДОВА (О УРБАНИЗМУ)

(Предавање, одржано на XIII конгресу Удружења југословенских инжењера и архитеката у Скопљу на дан 22. маја 1932. год)

Раст становништва у нашим градовима приметан је у свим градовима, Београд је имао стални пораст од скоро 400% у последње две деценије, Загреб са 300% и Скопље са 100% у последњих десет година.

ВАЖНОСТ УРБАНИЗМА

У овом се тренутку поставља питање распореда наших градова са свом озбиљношћу, јер је од огромне важности како ће они бити уређени, како могу примити пристигло становништво и испунити све потребе лагодног живота. Поред тога, постоје и материјални трошкови који су у милијардама. Због тога је врло важно како ће се улагати ресурси који би допринели здрављу и удобности корисника, јер грешке које су почињене у прошлости не одражавају се толико у уређењу града. Исправно бављење данашњим питањима уштедиће небројене непотребне трошкове за будуће генерације, што ће неминовно морати да се направи ако се пропусти прилика да се усмери дизајн града.

Отуда значај урбанизма и потреба да се о томе разговара. Шта више, ова грана је за нас нова, баш као и појава бетона пре двадесет година. И као што смо сада, након мање од четврт века, очекивали смо да ће бетон бити ослонац у изградњи, такође ће један од доприноса у овом веку бити и уређење наших градова.

ГРАДОВИ У ЗЕЛЕНИЛУ

Овај културни допринос је већ постигнут стварањем насеља познатог као "град у зеленом". Идеју за ово ново насеље први је дао Енглез Ебенезер Ховард у објављивању своје књиге „Сутра“ 1898. године, чији је наслов у другом броју 1902. промењен у „Градови у зеленилу будућности“.

Основне идеје Ховарда су:

а) "Град у зеленом" је град намерно подигнут за индустрију и здрав живот

б) Његова величина одређена је између 50 и 70 хиљада становника, али не већа да би се омогућио развој друштвеног живота

ц) нови град мора бити окружен пољопривредним простором за пољопривредне сврхе у којем се не могу градити зграде

д) целокупно градско подручје је у колективном власништву и служи у корист заједнице

Једна од „атракција“ која привлачи руралне људе у градове је потреба за радном снагом у индустрији. Само у овом случају, Ховард је проблем ставио обрнуто: уместо радне снаге која прогони индустрију у нездраве услове живота за градове, пребацимо сеоску индустрију на зеленило и свеж ваздух, где се рурално становништво може одмах запослити, без губитка возни сати да бисте стигли до града. Уместо да нови град расте у недоглед, ограничимо га на величину, јер ће се на тај начин становништво боље упознати и развити друштвени живот који ће максимизирати развој карактеристика града. Пољопривредни појас око градова потребан је као плућа града. Поред тога, постоји могућност да се део становништва бави пољопривредом.

И на крају, један од највећих проблема у градовима је шпекулација земљишта. Да би се то избегло, у градовима у зеленилу све земљиште је у заједничком власништву и власништву заједнице. Сваки становник дужи низ година изнајмљује имовину и плаћа порез и кирију одбору који брине о тим приходима да би платио камате и вратио позајмљени новац за куповину новог града, а преостали вишак искористио за изградњу објекта.

ЗАХТЕВИ ДОБРОГ ВАРОШКОГ ПЛАНА

Али ако је било тешко реализовати његове идеје о уређењу градова који су већ постојали, перцепција да је градски план целина, а град недељиви организам увелико је допринела постављању темеља постојећих градова на здравијој основи. Стара идеја да уређење постојећих градова значи ширење улице на улицу и повећање хаоса који постоји у свим старијим градовима чији је раст препуштен случајности. Превладавајући став је да модерни план има за циљ пружити здравље, удобност и рекреацију свим грађанима и ублажити разлику која постоји у њиховој имовини. Почиње схватати да добар план града има снажан утицај на морални и духовни развој људи који у њему живе и основа је за здраву и срећну заједницу.

Укратко ћу сумирати главне захтеве модерног плана:

Исправно решење главних путева. Ово је једно од главних проблема са све већим прометом и игра велику улогу у економији тог времена.

Поделите град на четврти на различите начине (трговина, индустрија, становање, спорт и забава, паркови).

Груписање јавних зграда са сличном наменом и успостављање центра: за администрацију, комерцијално-финансијску активност, за образовање, за позоришта и биоскопе, за игралишта итд.

Обезбеђивање што више бесплатног паркинг простора, спајање ових паркова са широким уличицама засађеним дрвећем и зеленилом и спајање с њима сличним авенијама до центра града.

Резервисати локације за смештај радника и будуће ширење града и одржавати јавна градилишта.

Обнова постојећих порушених кућа.

Улепшајте сам град и околину.

Незнање о овој бранши код нас

Будући да у нашој земљи није познато модерно разумевање градске регулативе, направљене су грешке у нашим градовима који се брзо развијају и за које ће бити потребне велике жртве. Суочени са тако пропуштеним приликама, осећамо важност урбанизма и потребу за добрим регулативним планом. Али у својој равнодушности спремни смо да одмах приговоримо да је план скуп. Ова заблуда произлази из чињенице да сви мисле да се регулаторни план припрема одмах и да би у том случају то било заиста скупо. Али исти тај план, за пет година, није толико скуп колико је користан, а после 50 година је толико користан да се многе општине жале да га нису усвојиле и да се га не придржавају.

Из ове кратке презентације види се да је ово широка и разнолика тема и о њој се може дуго говорити. Било би ми драго ако би вас занимале моје речи и навеле вас да размишљате о овом проблему. Да не идем даље, закључићу навођењем онога што мислим да се овде може учинити и подстаћи ово питање и усмерити га у правом смеру.

ПРАКТИЧНИ ПРЕДЛОЗИ

На нашим универзитетима преусмеравају се инструкције о уређењу града. Начин на који се сада подучава недовољан је и непотпун. Требало би је проширити оснивањем градског одељења за уређење пејзажа, које ће покривати све гране и предмете везане за уређење града.

Универзитети који постављају курсеве за инжењере и архитекте који су завршили студије, али нису имали прилику да се упознају са овом важном браншом и желе да то ураде. Ово би створило особље за брзу имплементацију урбаних идеја.

Оснивање института за урбанизам.

Упркос штедљивости која се уводи у живот државе на свим пољима, наша влада би требала послати бројне кадете или инжењере и архитекте у иностранство да проуче ово питање.

Постојеће и одобрене регулаторне планове појединих постојећих насеља треба преиспитати, било кроз Одељење за изградњу при Министарству грађевине или кроз сличне одељења која би била основана. Посебно у одобреним плановима за допуну будућег развоја предграђа по систему градова у зеленилу.

Оснивање друштава за уљепшавање у свим градовима, осим постојећих, која ће се бринути о развоју града у целини. Они не морају да буду компаније за уређење земљишта, јер то ствара нездраву конкуренцију, већ уређење лепоте и улепшавање целог града. Њихова подела била би по одељцима о појединачним питањима, на пример: јавне зграде, споменици, паркови, игралишта, радионице, итд., Али не и део само за одређени део града.

Ако применимо само део горе наведених принципа и мислимо да морамо да уградимо исти естетски смисао у дизајн ентеријера куће, живот у нашем граду биће подједнако пријатан као и живети у удобном дому. На тај начин ћемо постићи идеал који је Платон поставио у својој Републици „граду за који смо описали да је изграђен на најбржи и најлакши начин и да буде не само леп по себи, већ и највећи благодат становништву за које га градимо“.