Брига о биолошком опстанку српског народа који и даље обитава у најудаљенијим и заборављеним крајевима некадашање државе, али и покушај да се кроз чињење добрих дела и пружања суштинскепомоћи изборимо против најразличитијих видова неправде које је наш народ претрпео,посебно у последњих неколико деценија, била је и јесте наша покретачка снага.

Жеља нам је била и да се дође до сваке српске породице која је на неки начин угрожена, да ли изекономских, политичких или друштвених разлога. Да се пружи братска рука помоћи и да се стави до знања да нису заборављени и да ценимо то што су остали да буду то што јесу, тамо где је тешко бити то што јесте.

Говорећи ово са личног становишта, као неко ко је у првим месецима развоја организације 2006. године био присутан и креирао са неколицином водећих сарадника организације агенду, у ком смеру би требало деловати и пружати помоћ, а надахнут делима неколицине српских писаца које сам лично тих година по први пут откривао, и који су кроз та дела детаљно говорили о тлу тадашње Старе Србије, а данашње Републике Северне Македоније, решили смо да и то подручје буде уврштено у оквире нашег деловања, као један од приоритета.

Нушић, Цвијић, Божовић, Краков, Јаша Томић, Анђелко Крстић, сви су они допринели кроз своју писану заоставштину да се скине талог заборава и прашине са ове, по много чему, јединствене области која је толико опчињавала и наше владаре, а која је недовољно присутна у јавном животу и колективномсећању свих нас.

Ентузијасти какви јесмо и каквим нас је ова идеја под називом Срби за Србе окупила, трудили смо се да на делу кроз доброчинитељски рад покажемо љубав према свом народу, да просто отргнемо од заборава ове пределе, тако што ћемо посећивати оне који су циљ нашег постојања – социјално угрожене вишедетне породице.

A поред тога и да одамо пошту свим нашим прецима, који су се несебично и уз велике жртве трудили да одрже у колективној свести нашег народа ову мистичну област, која је подједнако битан део историјске идентитетске Светосавске слагалице, као и све друге области коју насељава српски живаљ.

Прве почетке нашег деловања у Северној Македонији бележимо крајем 2010. године, када су уједно и направљени први званични контакти са представником и председником Српског културно-информативног центра СПОНА из Скопља, овде присутним господином и нашим братом Милутином Станчићем.

Та прва званична акција наше организације, била је и више него скромна, али и више него значајна. Испорука помоћи за шест породица означила је почетак нашег, можемо слободно рећи,историјског деловања на овом подручју.

Утрошених 1.200 евра, колико је износила вредност целе акције, што би значило да је свака од породица добила материјалнупомоћ у просеку од око 200 евра, гледано из ове садашње перспективе звучи прескромно. Ипак, за насгрупицу тадашњих студената, који још нису били ни близу треће деценије живота, сама посета тим историјским крајевима о којима смо имали прилику само да читамо и успешна испорука помоћи, деловала је у нашим главама епски, готово као сам пробој и освајање митског Кајмакчалана. 

Наредне године нашег деловања на том подручју обиловале су успонима и падовима и одсуством константности у раду. Нисмо желели да препустимо све случају, па је и поред свих проблема и потешкоћа, наша помоћ налазила пут до одређеног броја вишедетних породица.

Тако је било све до 2020. године, када се догодила својеврсна прекретница у нашем раду и када је дошло до правог ширења пламена добротољубља, како често волимо да назовемо наше хуманитарнеактивности у овим крајевима.

Изграђена је прва мала задужбина Срби за Србе организације на тлу Северне Македоније. Прецизније речено, шесточлана породица Мајетић из села Секирце код Прилепа добила је новоизграђену кућу.

Након ове акције бележимо готово вртоглави раст, када се узму сви параметри у обзир. Почевши од износа на годишњем нивоу који су се трошили на реализацију помоћи, преко броја помогнутих породица, али и саме вредности обезбеђене помоћи по породици.

Закључно са првим новембром (01.11.) текуће године, када смо направили овај пресек, са поносом можемо истаћи да је од почетка нашег деловања помоћ стигла до укупно 91 породице у вредности од 803.412€.

Поред тога придодали би и помоћ заједницама, чиме је обухваћена куповина Трактора за село Мршевце код Скопља и реновирање подручне основне школе “Браћа Рибникар” у Четирцу, а које се налази недалеко од чувеног и за нас историјски важног, али као и већина ствари везаних за историјску повезаност нашег народа за подручје Македоније неправедно заборављеног локалитета Шупљи Камен. Вредност помоћи износила је 25.888€, што нас доводи до свеукупне цифре од скоро 830.000€ утрошених на акције помоћи у Северној Македонији.

За народ са ових простора, који тешко носи своје бреме, обезбеђивали смо најразличитију помоћ. Међутим, оно на шта смо најпоноснији, то је број изграђених кућа, којим смо несумњиво из корена променили живот за многе од њих.

Бројка од чак 8 новоизграђених кућа и једне купљене куће, не може оставити никога равнодушним.

Oсим тога, бројне породице су добиле вредну помоћ у оквиру које су им породични домови у потпуности реновирани и оспособљени за нормалан и функционалан живот, што је готово подједнако битно као да су им саграђене нове куће. Ипак, горе поменута информација о броју из темеља изграђених кућа, оставља највећи утисак на посматраче са стране.

Кроз овај добротворни рад, и посете најразличитијим локалитетима од Старог и Младог Нагоричана до Јосифова и Ђевђелије, па преко Дојрана, Неготина и Прилепа, Тетова, до Скопља и Скопске Црне Горе, заволели смо још више ове крајеве, људе са којима се сусрећемо, али се и упознали са местима за које никада не би ни помислили, да се у њима и даље крију припадници нашег народа, који љубоморночувају свој идентитет и порекло.

Као штосви предочени резултати показују, искрено се надамо да ће се тренд раста утрошених средстава за помоћ породицама са подручја Северне Македоније знатно увећати у годинама пред нама и да ћемо успевати да обезбедимо све конкретнију и значајнију помоћ.

Још има нетакнутих крајева, поносних чувара векова и традиције, који чекају да буду разоткривени, како би и њих захватили овим пламеном братољубља.

Ово излагање бих завршио кратким освртом на поглавље Бакарно гумно из књиге већ поменутог брата Милутина Станчића “Записи из Македоније”, у ком се разоткрива мистерија појма Бакарног гумна, које је тумачено, а и даље се тумачи као локалитет, а не као некадашњи предмет од бакра за вршидбу жита након сетве. У српском предању је овај појам означавао крајњу тачку досељавања Срба из своје прапостојбине, где би бакарно гумно било закопано. Представљало је и својеврсни јужни камен међаш докле смо као народ добацили и где смо своје кости посејали. Ми смо своје “Бакарно гумно” у домену добротворног рада закопали у Богданцима, на самом југу уз границу са Грчком, где је и најдаља тачка у којој се одиграла наша битка за бољи живот угрожених породица и њихове деце.

Искористио бих прилику да се захвалим примарно нашим сарадницима на терену Српском културно-информативном центру СПОНА из Скопља, који су уједно и суорганизатори овог скупа, и без којих не би успели да постигнемо ни део свих наведених досадашњих резултата, а који се односе на подручје Северне Македоније.

Укупно утрошено: 830.000 евра. - 2020 - 1 кућа, 2021- 2 куће, 2022- 3 куће, 2023 - 1 кућа, 2024- 2 куће.

Предраг Маринковић излагање Пламен доброљубља – братољубље и доброчинство кроз конкретна дела; побољшање социо-економских услова вишедетних породица на тлу Северне Македоније. на Округлом столу у САНУ „Животу Срба у Северној Македонији, историјат, изазови и перпективе“