19. јун 2016.

Неизвесност око наставка блокираних политичких преговора за изналажење компромисних решења веома дубоке кризе у Македонији улази у нову фазу, а учесници грађанских протеста „шарене револуције“ за сутра најављују интензивније антивладине демонстрације отпора огорчених неиспуњењем ултиматума о приоритетним питањима до 18. јуна.

У протекле две седмице ученици грађанског покрета „Протестирам“ углавном су примењивали смиренији метод притисака на власти делујући као улична герила, акцијама и блокадама собраћајница.
Ултимативни захтеви учесника двомесечних антивладиних грађанских протеста у „шареној револуцији“ у Македонији за изјашњавање Уставног суда о Специјалном јавном тужилаштву (СЈО) и обустави прогона демонстраната нису испуњени у задатом року до 18. јуна. Зато је за сутра, уз подршку удружене опозиције, у Скопљу најављен велики митинг отпора за решавање опасне политичке кризе у коју земља све дубље тоне.

Из руководства највеће опозиционе странке Социјалдемократског савеза (СДСМ) Зорана Заева истичу да је у пакету понуђених брзих решења свих спорних питања и солуција припреме отклањања неспоразума како би се ванредни избори одржали 30. октобра или 6 новемра.

У 70 дана досада невиђених интензивних антирежимских протеста изливом масовног уличног гнева због корупције, криминала у десетогодишњој „деспотској владавини“ македонско-албанске коалиције ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског и ДУИ Алија Ахметија, грађани у „шареној револуцији“ широм Македоније подржани удруженом опозицијом, успели су изнуде потирање контроверзне абиолиције политичара умешаних у аферу „прислушкивање“. Шеф државе Ђорђе Иванов, под снажним дипломатским притисцима представника Запада, и масовних уличних „шарених“ протеста морао је у потпуности да повуче акт помиловања за 56 политичара.

У наставку нетипичне борбе, диктирањем услова за решавање одужене политичке кризе у Македонији, често са подударним захтевима „шарене револуције“ и посредника међународне заједнице – ЕУ и САД, остаје неизвесност приближавања ставова власти и опозиције за коначно одржавање досдада већ два пута одлаганих ванредних избора.

Током двомесечних антивладиних протеста грађана у Скопљу и свим градовима у унутрашњости, повремено су организоване и контрадемонстрације такозваног Грађанског покрета за одбрану Македоније (ГДОМ) приврженика ВМРО-ДПМНЕ Груевског против „соросоидне револуције и плаћеника“... У међувремену тројица демонстраната из редова „шарене револуције“ осуђени су на услолвне казне због учешћа у протестима, за двојицу су судски поступци у току, а 36 њих су на чекању за место на оптуженичкој клупи... Број „шарених“ само са прекршајним пријавама из дана у дан рапидно расте и више се медијски и не прати...

У условима потпуно неизвесног наставка блокираних политичких преговора тимова четири најрелеватније странке (лидера Николе Груевског ВМРО-ДПМНЕ, Али Ахметија ДУИ из власти и Зорана Заева СДСМ и Мендуха Тачија ДПА из опозиције), потписника лањског договора из Пржина, како се сазнаје из дипломатских извора у Скопљу, извесно је да ће решење „блока“ ипак понудити посредници из ЕУ и САД.

Последњи прошлонедељни прекид тек настављених разговора уследио је због дијаметрално супротстављених ставова ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ-а о кључним темама – прочишћење бирачког списка и законског регулисања сфере медија, обезбеђењем „подједнаког приступа“. Амбасадори ЕУ и САД у Скопљу, Аиво Орав и Џес Бејли, најавили су своје једнонедељно привремено одсуство, остављајући странкама „мало времена“ да преиспитају своје ставоре и контруктивно приступе доприносом коначном решењу дубоке кризе у земљи.

Одужена и безнадежна политичка ситуација у Македонији, са све опаснијим проценама са Запада о могућој ескалацији узавреле климе са безбедносним рефлексијама у региону, наметнула је постављање тог питања као главне теме министарског састанка ЕУ заказаног у понедељак у Бриселу.

Попис

Чињеница да попис становништва у Македонији није спроведен од 2002. године сматра се једном од кључних проблема у операцији прочишћења бирачког списка што је једна од сметњи за организовање кредибилних ванредних избора.

У опозиционом СДСМ су изричити да читав процес чишћења бирачког списка треба вратити међународној експертској комисији како би се утврдила реална бројка грађана с правом гласа у земљи и дијаспори. Без тога, како истичу, „неће дозволити још једне криминалне изборе којима се деценију на власти одржава режим Николе Груевског“.

М.С.