Премијерно „Учитељ из Дримкола“ - запис о делу Анђелка Крстића биће приказан 27. новембра у Скопљу у Кинотеци Македонија, са почетком у 20.00 часова.

Сценарио и режију потписују Милан Кићевац, Бошко Милосављевић који ће се након пројекције обратити публици и разговарати са присутнима.

Документарна прича о заборављеном српском писцу Анђелку М. Крстићу, чије је  дело обележено питорескним Дримколом, његовим родним крајем у Југозападној Македонији. Историја српске књижевности данас Крстића сматра значајним именом у српској литери прве половине 20. века, рехабилитујући га јер је био неправедно запостављен деценијама.

Теме документарца о Анђелку Крстићу су његов живот, књижевна дела и просветитељски рад, мало познати данашњој јавности. Милан Кићевац и Бошко Милосављевић преко истражувања скупили су до сада необјавену и непознату архивску грађу, породичне фотографије и емотивна сећања његових живих потомака. У занимљивој причи о животу и делу Крстића говоре професори историје и књижевни критичари који су проучавали ту епоху.

Кртићев живот започиње и завршава се у селу Лабуништа,крај границе са Албанијом. Крстић је имао буран живот, школовао се у Београду, учествовао у ратовима с почетка прошлог века, но и поред могућности да остане у српској престоници  решио је да се врати у родни крај, где је и написао капитална дела српске књижевности из тог периода.

С Крстићевог дела прашина заборава почела је да се стреса тек неколико деценија после његове смрти. Томе у прилог сведочи и одлука нишке ”Просвете” да 2006. године, у првом колу едиције ”Књижевност југа Србије”, објави књигу Крстићевих приповетки које, сматрали су редници нишког издавача, ”нису ништа мање вредне од Сремчевих (Стеван) или Станковићевих (Борислав)”.

Тај српски писац и просветитељ, неодступни бранилац српског националног идентитета у Македонији, због чега су га турске власти прогониле и више пута затварале, рођен је 1871. године у селу Лабуниште у Дримколу, надомак Струге. Учитељску школу је завршио 1889. године у Београду, а већ 1890. ступио је у учитељску службу по селима на планини Јабланици у Дримколу Умро је 1952. године у родном селу и по властитој жељи сахрањен је на узвишењу подно Јабланице.

Крстић је прошао тежак пут печалбара, потом учитеља и просветитеља у свом поробљеном завичају, борца против турског ропства, ”сужња у турским тамницама, а у Првом светском рату пут преко Албаније до Крфа и Солуна”.

Исписао је снажну уметничку слику живота једног народа потлаченог и напаћеног под ропским јармом. Изванредан познавалац средине, прецизно је осликао живот и психологију људи тог краја Македоније, посебно печалбара.

У уводу пишчевих ”Сећања”, објављених 2000. године у Београду (Институт за књижевност и уметност), Владимир Цветановић је записао да је Крстић прве радове, извештаје с прослава и описе народних обичаја, објавио у ”Цариградском гласнику” 1899, а прву приповетку ”Печалба” у истом листу 1903. године. До краја 1918. године објавио је десетак приповедака, неколико песама и записа. Приповетке из тог периода ”Вечито дужни” и ”Печалбарова жена” ушле су у прву књигу његових приповедака – ”Приповетке” (Српска књижевна задруга, Београд, 1932. година)...

Тематика његових дела био је тежак живот његових земљака, сељака – печалбара. Врхунац његовог књижевног стваралаштва је роман „Трајан“, објављен 1932. године, за који је две године касније добио награду за најбољи српски роман од Академије Уметности.

Линк најаве филмског записа „Учитељ из Дримкола

https://www.youtube.com/watch?v=6lIlQTomhQQ&t=42s