18. фебруар 2019.

Редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду академик др Слободан Перовић преминуо је у недељу Београду у 88. години.

Слободан Перовић

Матични предмет професора Перовића је грађанско право, посебно облигационо право, а као дугогодишњи шеф Катедре за грађанско право и председник постдипломских студија био је водећи стручњак под чијим су менторством рађене бројне докторске и магистарске и докторске дисертације.

Био је дугогодишњи члан и председник многих универзитетских тела и професор по позиву на бројним правним факултетима у земљама региона.

Био је на челу Удружења правника Југославије, потоњег Савеза Удружења правника Србије и Републике Српске, оснивач Копаоничке школе природног права и председник Удружења Копаоничке школе природног права, која је од 2005. године под покровитељством организације Унеско.

Председник суда Србије и Црне Горе био је до јуна 2006. године од оснивања Суда (2004) до престанка Државне заједнице Србија и Црна Гора, а биран је једногласном одлуком Скупштине Србије и Црне Горе.

Перовић је био и на челу Комисије за израду Грађанског законика Републике Србије, одлуком Владе Србије од новембра 2006. године, а четири мандата провео је као председник избраног суда - арбитраже Привредне коморе Србије, у четири мандата.

Дугогодишњи је члан законодавно-правне комисије Скупштине Србије, уз четири узастопна мандата и укупно 16 година.

Перовић је и дугогодишњи арбитар Међународних арбитража, институционалних и повремених арбитража у области привредних и трговинско-правних односа, а био је и председник Одбора за полагање правосудног испита Министарства правде Србије.

На пољу публицистике био је ангажован као члан и главни уредник више правних часописа, коментара закона, едиција и енциклопедија права, а од 1980. био је и главни уредник часописа "Правни живот".

Перовић је у богатој каријери у четири мандата био председник Научног друштва Србије.

Носилац је бројних друштвених и стручних признања, иностраних повеља и плакета - Ордена Карађорђеве звезде, признања правничких асоцијација и академија права, носилац је Златне плакете Удружења правника Републике Српске као и Златне повеље Правног факултета Универзитета у Бањалуци.

Члан је неколико академија наука и уметности земаља региону, Руске академије наука, а од 2006. године и Међународне акедемије за упоредно право, основане у Хагу 1924. године, сада са седиштем у Паризу.

Професор Слободан Перовић никада није био члан ниједне политичке партије Аутор је више књига, уџбеника и монографија, научних студија и великог броја радова публикованих у домаћим и иностраним издањима из области грађанског права, компаративног права и филозофије права.

Многа од тих дела објављена су на француском, немачком и енглеском језику, као и на мађарском, пољском, руском, шпанском и кинеском језику.

Укупним научним делом у овим областима утицао је на развој опште правне мисли, теорије и праксе европске правне цивилизације.

Слободан Перовић је својим укупним научним, стручним и моралним интегритетом утицао на развој правне теорије и праксе и по том основу стекао научни ауторитет и углед у земљи и иностранству.

Рођен је 1932. године у Прокупљу, од оца Крсте и мајке Милице Васиљевић. Основну школу учио у Крагујевцу, гимназију у Другој мушкој у Београду. Дипломирао на Правном факултету (ПФ) у Београду 1956, а докторирао 1963. На ПФ, како наводи Фонет, биран је у сва универзитетска звања - асистента (1958), доцента (1964), ванредног професора (1969) и редовног професора 1977. године.