Најновија Прокопиевљева књига налази се на самој ивици између критичког и прозног дискурса. Садржи једанаест текстова распоређених у три музичко названа циклуса: Праелудијум, Скерцо и Ленто. Књига је изузетна у домаћем, али и ширем књижевном контексту, чита се и „чује” у брзим, спорим, интимним и шаљивим каскадама.

- Најлакше ми је да причам о трибуну, јер сам далеко од тога, ја сам номад. Трибун је увек на утврђеном месту, на пирамиди вредности и трибун је увек на врху. Доћи до трибунског места, суптилна је борба, бити на том месту у друштвеној, националној и књижевној сфери. Јака је оријентација бити трибун и писац мора да заслужи трибунско место, односно да буде друштвено прихваћен као глас који се чује и да инсистира на својој независности и неутицају на политику, и мора да има нешто шире, односно друштвену свест – истакао је Александар Прокопиев.

„Трибун, Хронистерик, Номад” је права књижевна музика за ту, тамо и тамо; о најдаљем и најближем, о суштинском и заједничком у личној списатељској авантури.

Александар Прокопиев (1953, Скопље) је до сада објавио двадесет прозних књига – приповедака, новела, есеја и један роман – неке од њих су преведене на светске и балканске језике. 

Посебно је вољен и цењен у српским књижевним и друштвеним круговима.

Енциклопедија Британика је 2000. године његову књигу хибридне прозе „Анти-инструкције за личну употребу“ истакла међу најзанимљивијим публикацијама из Југоисточне Европе.

Актуелну књигу Прокоипева издаје „Супрема” и доступна је у свим књижарама „Литература.мк”, као и и онлајн.