28. март 2017.

У Галерији Омладинског културног центра (МКЦ) у Скопљу 5. априла у 20.00 часова биће промовисан дебитантски роман српске књижевнице Ане Бамдад, на књижевној вечери коју ће водити Јулија Мициевска.

Ана Бамдад (1976., Хрватска) српски је писац, професор, блогер и мајка двоје деце. Дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду 2000. године на одсеку за српску књижевност и језик и ради у једној војвођанској основној школи.

"Голе душе" су њен дебитантски роман објављен на Међународном сајму кљига у Београду, октобра 2016. у издању Нове поетике.

Анине теме истражују човекове потиснуте снове, љубави и ломове, упиру у горућа питања нашег друштва и огољевајући нечије туђе животе, огољевају и самог читаоца. Тако га на веома суптилан, али и снажан начин суочавају са сопственом стварношћу, дирају му и испирају старе ране, дају разумевање и преко потребни ветар у леђа.

Ово дело је писано веома питким стилом, продире дубоко у психо-емотивни профил читаоца и ненаметњиво га увлачи у фабулу као активног посматрача. Зато ову књигу воле и у њој подједнако уживају и жене и мушкарци различитих интересовања, али сличних духовних потреба.

Више о "Голим душама" можете прочитати на сајту ауторке: www.anabamdad.com

Одломак из романа „Голе душе“, сцена из манастира:

- Када се завршава патња, Мајко? И, да ли се икад завршава?
- Кад душа осети да јој је доста. Кћери, и срећа и несрећа су исто - узврати Софији стара игуманија.
- Како, мајко, исто? Не разумем...
- У истом су простору. На истом месту. Питање је само шта ће човек узети. На истом су штапу и радост и туга.
- Али...неки губици у животу су ненадокнадиви, огромни...!
- Јесу, јер човек не види стварност, а и кад је види, док је у телу, и даље је човек. Осећа. Осећања су најјача човекова спона са Истином...
- Ох,како су лековите ваше речи...Реците ми...постоји ли грешна љубав?
- Ако је љубав, у њој нема греха.
- А, шта је онда грех, Матушка?
- Одсуство љубави - рече јој стара мати.