– Књига се махом односи на заборављене српске трагове у Македонији, на нешто што је туристима, па и становницима непознато, тајновито, и у форми је записа као предања, оставштина предака и као путопис који има четрдесетак глава. То је једна генеза од доба славних Немањића до данашњег нестанка српског народа на том подручју. У књизи се могу видети и много лепих фотографије места о којима се говори, па има и форму путописа како би читаоци то доживели на најлепши начин, истакао је аутор дела, Милутин Станчић. Он је публици прочитао одломак из књиге: Наслеђе које се тешко носи: "На делу је фалсификување и незнање. Отимање и префаебарбавање фресака. На помолу час нове идентитетске политике. Умемо ли да знаковност читамо. Еуфорија антике је стишана, одрекло се тог правца. И име је промењено, 19. век је предат Бугарима, 20. не одговара, није у моди због Комуниста. Остаје средњовековље. Оно је и онако најпријатније на терену. Атрактивно за туристе. Србија се наравно не буни. Нити ће се бунути. Одавно се одрекла културне баштине на овим просторима...Фреске ће избледети, храмови остати. Посао је завршен. А и Београду ће лакнути..."

– Ову књигу можемо читати из три перспективе. Прва је документарна јер је у питању путопис обзиром да Милутин путује кроз одређене делове Македоније и зауставља се на оним локалитетима која у себи носе снажно наслеђе трагова српског идентитета. Друга перспектива је емотивна јер открива нову димензију стваралаштва Милутина Станчића и то дивним описима где је на неки начин и песник. Трећа перспектива је српска духовност која лебди над простором вардарске Македоније, изнео је између осталог Горан Максимовић.