- Поздрављајући вас све овде присутне морам са овог места да напоменем да је веома важно да се овај Спонин цилклус књижевних сусрета, понавља и одржава, а започео је одавно још пре 15-ак година када смо знамените српске писце обрађивали учешћем студената на Филошком факултету у Скопљу, па асистената, доцената, те просефора, као што су данас неки од тих студената постали асистенти, или професори...а неки већ и зрели аутори. Такав је рецимо Давор Стојановски, чије дело промовивишемо – српско издање са изванредним преводом Милене Илић. Искрено, скептик сам када ишчитавам младе ауторе, имајући помисао да поред класика и признатих писаца, нова литература не улива наду квалитетне књижевности, али овога пута признајем да сма погешио. Ово је књига са моћним описима. Разиграног израза. Гарантованио доброг исказа, кратких али и дугих реченица, литература попут шаха који заузима веома важно место у структури романа. Један специфичан опис Скопља каквог данас више нема, игра симбола и моћ авантуре, рекао је у уводном излагању Станчић.

- Познавајући Давора, поуздано знам да је и сам пасионирани играч шаха. Живот аутора не везујем за књижевни хронотоп, и постављам питање аутору, где је теже направити погрешни потез у шаху, животу или у књижевном делу, главни лик не прави разлику између шаха и живота има ли за Давора, упитао је у уводном делу модератор Иван Антоновски.

Аутор је напоменуо у свом уводном излагању да му је наслов најважнији.

- Први потези су различити, увек постоје нови потези. У мом случају су одлуке такве да се повуку потези док имаш изборе, али кадда си са црним фигурама чекаш први потез белих фигура, рекао је Стојановски.

Самњен број технике практике, и на неки начин нови изазов да се чита Давор, уз садржану поетичку промену, уз централно језгро, коинциденција поетике македонског романа, аутор се приклонио ка новој поетици тенденцијом и дефиницијом како да изгледа књижевно дело, складан за књижевни превод, речено је између осталог на радионици.

-Промене мене самог и као читаоца и као аутора, не изазива ме оно раније не желим да се понављам, да будем различит желим, у ономе што радим, да буду различити изрази, остаје неки печат старог мени својствен. Доза лиризма у прози, то што читам волим и да пишем тај кратак жанр, уводи Петар Андоновски, ја сам либералан по питању дефиниције романа, форма - Модијано утицао на мене...рекао је аутор.

Милена Илић, преводилац овог романа је истакла да је Давор занимљив писац, прихваћен код српске читалачке публике, с напоменом да је издавач могао и више да се потруди око промоције, пласмана.

-Интресантне су приче код Давора, један од омиљених аутора кога сам преводила дуге лепе реченице, потпуни хит, додала је.

Ненад Стевовић је указао похвалу што се организују овакви књижевни огледи и разговори, с напоменом да је његова издавачка кућа Или Или припремила и друго издање тог романа на македонском језику, што је публици већ доступно синоћ у Скопљу.