Наиме, у организацији СПОНЕ у Скопљу се одржала промоција вредне монографије „Ратници Гвозденог пука", аутора Дарка Жарића, музејског саветника историчара Народног музеја Топлице из Прокупља.

На промоцији је говорила и директорка Народног музеја Топлице - Љиљана Красић, музејски саветник историчар и аутор Дарко Жарић, кустос историчар Маја Димић, као и Милош Стојковић у име Споне.

Ово је прва монографија о најбољем српском пуку, а урађена је на 420 страна у А4 формату. У монографији се налази 230 фотографија, приказан је ратни пут Гвозденог пука 1912-1918. године, дати су спискови са подацима о 2985 погинулих и 548 преживелих ратника пука, одликованих ратника са Карађорђевом звездом са мачевима, Легијом части и другим одликовањима, најхрабријим официрима и подофицирима и споменицима посвећених пуку.

Присутни на промоцији су пажљиво слушајући сваку реч говорника, у дискусији су евоцирали успомене на своје претке који су били део ове сигурно елитне војне формације.

О ратном путу и самом пуку писано је до сада скромно. Гвозденим пуком највише су се бавили наставник на Војној академији пуковник Мирко Добричанин и локални историчари са југа Србије, професори Добросав Туровић, мр Радоје Костић и Петко Мрјановић. Захваљујући Жарићу, који је уложио огроман труд и рад, Гвоздени пук, најелитнија и најодликованија јединица српске војске икада, по први пут је добила своју монографију, која је јединствена из много разлога. Она има 420 страна, а прате је фотографије, које су од велике важности, јер приказују догађаје и прате судбине јунака ове јединице, а неке од њих су објављене по први пут.

Гвоздени пук је из места мобилизације у Прокупљу 7. 10. 1912. године у Први балкански рат кренуо са 4.755 војника и подофицира и 60 официра. У овом рату погинуло је из Гвозденог пука 249 ратника, док је у Другом балканском рату погинуло 244 припадника. Укупно је после балканских ратова било 4.262 ратника. Из строја тј. погинулих и рањених избачено је 33 официра и 2.120 подофицира и редова, тј. 50 одсто укупног састава мобилисаног пука. Након завршене мобилизације 30. јула 1914. године, бројно стање пука је било 4.538 бораца, 67 официра, 646 подофицира и каплара и 3.825 радова. Гвоздени пук је у борбама на Церу, Колубари и Дрини 1914 имао укупно 812 погинулих редова и подофицира. Годину је завршио са 3.726 живих ратника. За четири месеца борби у 1914. години из пука избачено је из строја 35 официра, 2.303 подофицира и војника, рекао је аутор монографије „Ратници Гвозденог пука“ Дарко Жарић. 

Он је додао да је 1915. године погинуло или нестало 530 припадника пука, а рањен 421.

Пук се повукао према Елбасану, а поред реке Шкумби дошло је 2.363 припадника пука, 46 официра, 1.721 редова, 369 каплара, 226 подофицира и један чиновник. У Драч и Валону није стигло 15.053 припадника Моравске дивизије првог позива и 15.556 припадника другог позива. На Албанско подручје стигло је само 1. 647 припадника од 16.651 мобилисаних у Моравској дивизији трећег позива. Према подацима од 30.7.1914. године, по извршеној мобилизацији у Моравској дивизији првог позива, која је тада била у саставу Друге армије, било је 19.221 припадника. У Елбасан је дошло само 473 припадника 16. пешадијског пука, а остали су или страдали или се предали. На Крфу 15.2.1916. године искрцало се 2.182 припадника пука, 63 официра, три чиновника, 347 подофицира, 437 каплара и 1332 редова. Ово су само неки од података које љубитељи историје могу наћи у мојој монографији “Ратници Гвозденог пука“, коју могу купити у Народном музеју Топлице, који је њен издавач, истакао је Жарић, наводећи да много времена треба да се исприча све што знамо о храбрим јунацима Гвозденог пука и да је ово само део онога што монографија садржи. Уз бројне фотографије, ту су и табеле, које су дате како би се најјасније видео преглед броја учесника у ратовима од 1912-1918. године.

Он је закључио да се кроз табеле, које су приказане у књизи, а на основу изнетих података, види да је број припадника варирао током ратних година и да је било више мобилизација и реорганизација, па се са сигурношћу не може тачно рећи, колико је људи прошло кроз пук, а  најизвесније да је тај број 6.500. 

Рецезент овог вредног издања је проф. др Саша Марковић, а издавач Народни музеј Топлице из Прокупља. Објављивање монографије финансијски  је помогло Министарство Културе Републике Србије.

Аутор монографије „Ратници Гвозденог пука“, Дарко Жарић је завршио Филозофски факултет, одсек истрорије на Универзитету у Приштини. После положеног дипломског испита запослио се у 2000. године у Народном музеју Топлице у Прокупљу. Две године касније је добио звање кустос, 2013. године звање виши кустос и 2021. звање музејског саветника. 

Аутор је монографије „Обележавање 100 година од Топличког устанка и 100 година од ослобођења Прокупља у Првом светском рату“(2020). Коаутор је две монографије „Историја локалне управе у Прокупљу“(2015) и Народни музеј Топлице 1946-2016“(2016). Аутор је каталога и поставке у Спомен соби „Гвоздени пук у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918.“ До сада је објавио 46 стручних радова у зборницима и годишњацима, Војноисторијском зборнику, Годишњак Музеја жртава геноцида, часопис ЈУ Спомен подручје Доња Градина, Република Српска, Бих, Архивски записи Државног архива Црне Горе, тематским зборницима са научних скупова са међународним учешћем, Топличком зборнику, као и часописима за књижевност, уметност, културу и друштвена питања, „Српски југ“, „Топлички венац“, ТОК и Збиља.

Учествовао је у реализацији 23 изложбе, а урадио је или је учествовао у реализацији шест поставки. Био је учесник 11 научних скупова, међународних научних конференција и конгреса са рефератом у Софији, Никшићу, Прокупљу, Косовској Митровици, Сурдулици, Лесковцу, Врању и Београду. Био је организатор и секретар Међународног научног скупа „Топлички устанак 1917. -100. година касније“ у Прокупљу 2017. године (41 учесник), организатор Округлог стола „Гвоздени пук – најодликованији српски пук“, у Прокупљу 2018.(10 учесника), председник одбора Научног скупа са међународним учешћем „Ратни злочини бугарске војске на југу Србије“, 2019. године у Прокупљу и Пролом Бањи (22 учесника), као и председник одбора Научног скупа са међународним учешћем „110. година од мобилизације Гвозденог пука у ослободилачким ратовима Србије – српака војска у историји и традицији“ 2022. године (23 учесника).

фото: Марко Шипка