21. септембар 2014.

Српска православна црква (СПЦ) обележава Рођење пресвете Богородице, празник који се назива и Мала Госпојина.

Српска православна црква слави Рођење Пресвете Богородице. Празник је у народу познат као Мала Госпојина и убраја се у 36 великих празника у црквеном календару обележених црвеним словом.

Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина) и они који обележавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.

Родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана живели су у Назарету побожно. Ћерку Марију добили су у позним годинама после пет деценија брака.

Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин посветио је Богородичиним родитељима цркву у комплексу студеничког манастира.

Познатија као Краљева црква издваја се изузетном лепотом живописа. У овом манастиру је и оснивач лозе Немањића Стефан Немања Богородици посветио цркву коју народ назива Мајком свих цркава у Србији. Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина са краја 14. века.

Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина) и они који обележавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.мм

Малој Госпојини посебно се радују млади који походе светиње.

У народу се овај празник свечари и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању.