Добровољног омладинског рада није био само после Другог светског рата у социјализму, било га је и у Краљевини Југославији. Пре рата је деловао Савез сокола, чији је мото био „Без користи и славе”. Тако је, на пример, члан Управног одбора Савеза сокола архитекта Момир Коруновић израдио планове за градњу соколских домова, цркава, споменика, зграда... бесплатно. Др Лаза Поповић, професор универзитета у Загребу, покренуо је 1933. године покрет Академског добровољног рада, заједно с Народном омладином. Студентска радна чета изградила је соколски дом у селу Дијелке. Нацрте за градњу дома урадио је архитекта Момир Коруновић. Градили су и куће за добровољце. Радили су у Вировитици. Израдили су и пут од Стражилова до Бранковог гроба. У чети су били омладинци из разних крајева Југославије. Затим су прешли у Херцеговину и тамо заједно сеоским соколима подизали чесме.
По угледу на студентске радне чете, основане су 1936. године соколске радне чете. То су биле чете месних соколских друштава и чета, сем питомаца „Привредника”, који су били из свих српских крајева. У оквиру Соколске Петрове петогодишњице од 1936. до 1941. године соколи су се заветовали да ће подићи соколане, мостове, путеве, пошумити голети, насути баре, садити воћке... Асанација Стеванчеве баре, ругла Кикинде, и њено претварање у парк, био је један од најзнатнијих завета учињених у оквиру Петогодишњице у Југославији. Ту је било насуто 18 јутара земљишта. У том напору придружила су им се остала тадашња национална и културна удружења. Подмладак друштава Црвеног крста пошумљавао је голети. Соколи су планирали да израде албум са сликама свега што су урадили до тада и да га поклоне краљу Петру на дан његовог пунолетства 6. септембра 1941. године. Сматрам да они могу да буду пример данашњој омладини.
Саша Недељковић,
Београд
Чланови прве студентске радне чете у повратку с рада у Јабланици (Фото лична архива)
