Чедомир Јаневски носио је дрес Вардара, више белгијских клубова, играо је и у Турској, био је југословенски и македонски репрезентативац. Данас од фудбала живи, у Белгији. Био је део једне од најуспешнијих генерација Вардара, шампиона 1987. до одлуке Суда удруженог рада да титулу додели Партизану. Касније је као тренер радио у Црвеној звезди, а скопске црвено–црне одвео у Лигу Европе, у двомечу је срушен фаворизовани Фенербахче.

Рођен је у Скопљу 3. јула 1961. године, па је логично да се у родном граду фудбалски афирмише.

- Као дете не можеш знати за шта ћеш се определити, шта ће ти живот понудити. У школским данима оставимо ђачке торбе у кућу, па на терен за лоптом. Неко рукомет, неко фудбал, неко кошарку... Југославија је била популарна у свим спортовима. У мојој улици било је много дечака које је интересовао фудбал. Тако сам једног дана дошао у пионирски тим Вардара. Стадион је био близу места где сам становао. Касније смо се одселили у други део града, па сам одустао од фудбала у први мах. Међутим, са 14 година почео сам да тренирам у данашњем Скопљу, а за Вардар сам први професионални уговор потписао 1982. - каже Јаневски.

За први тим Вардара играо је седам сезона, више од 200 утакмица. Било је и голова. И важних победа, великих тријумфа, па и титула коју су им касније, додуше, одузели. Довољно тога да му Вардар постане друга кућа.

- У то време потписивали смо уговор на најмање четири године. Љубав је била испред новца. Вардар није био моћан као Црвена звезда, Партизан, Хајдук и Динамо. Ипак, људи су волели фудбал и Вардар и сваки његов меч у Скопљу посматрало је 25.000 људи. Били смо сјајна генерација, били смо шампиони Југославије 1987. године, али нама је та титула одузета. Много је оних који и данас сматрају да је Вардару нанета велика неправда.

Црвено-црни су се те 1987. у Купу шампиона састали са Портом био један од водећих колектива на континенту, али важно је то да се у Скопљу играо модеран фудбал. Баш моћна генерација младића.

- Та генерација је дуго била на окупу. Још од Бобековог времена почели смо се окупљати. Неки су дошли из Победе, неки из Битоља попут Геогријевског, Савевског, Здравкова, Трајановског. Из Вардарове школе су Панчев, Аврамовски, Бабунски... Од 1982. направили смо значајне резултате. Неки су преко Звезде и Партизана и још једног броја клубова направили добре каријере попут Панчева, Канатларовског, Најдоског, Станојковића, Савевског, Георгијевског, Сетинова... Била су то дивна времена и сјајна генерација у њој.

Спортски журнал