Ову награду традиционално додељује Савез писаца Русије, у сарадњи са магазином „Нова књига Русије”, Фондом Светог Јована Златоустог и Центром „Фјодор Ушаков”.

Одлуку о лауреатима донео је Одбор за доделу ове престижне награде за културу, састављен од најеминентнијих представника Савеза руских писаца, академика и културних радника, након селекције више од 300 дела од 72 издавача целог света, објављених у периоду од 2023-2025. године.

Уз свечану диплому, добитнику је уручена и статуа- биста Светог праведног адмирала Фјодора Ушакова, једног од најчувенијих руских војсковођа 18. века, свеца Руске православне цркве и заштитника руских поморских снага.

Ова симболика додатно наглашава карактер саме награде, која се додељује онима који својим радом чувају историјско памћење, духовност и нераскидиве везе међу словенским народима.

„Драги пријатељи, хвала вам на награди која ми причињава велику част и задовољство да се нађем међу данашњим лауреатима, али и међу онима који су деценијама уназад добијали ово признање. Моја књига је сведочанство о једном времену, о једној напаћеној, али непоклекнутој земљи, о злочиначкој агресији НАТО алијансе и невиђеним санкцијама над њом, те о томе шта народ и њени житељи ипак могу да постигну под таквим условима”, рекао је Бојић приликом примања признања, преноси Танјуг. 

Додао је да његова књига носи поруку да је изгубљено само оно чега смо се дефинитивно одрекли и да овај свет припада само онима који покушавају.

„У том тешком времену, био сам командант Цивилне заштите Србије, који је бранио своју земљу од НАТО агресије, док сам истовремено обављао и дужност директора једне здравствене установе. С обзиром на постигнуте медицинске резултате, недавно сам, изабран за члана Руске академије наука и обећавам да ћу учинити све да у најскорије време проговорим најлепшим језиком на свету, а то је руски језик”, рекао је он. Аутобиографско дело „Није било узалудно” препознато је од стране руске критике као значајан допринос савременој књижевности која се бави питањима части, истрајности и заједничке судбине.

У образложењу награде истиче се да академик Бојић кроз свој рад афирмише вредности које су темељ словенске културе. Поред Бојића, у категорији „Словенско братство” за верност словенској идеји награђен је и генерал Владимир Лазаревић из Београда, чиме је још једном потврђен висок углед српских стваралаца у највишим културним круговима Руске Федерације.

Награда „Императорска култура” установљена је у част професора Едуарда Володина, једног од најзначајнијих руских мислилаца и теоретичара културе.

Сваке године, 11. децембра, комисија објављује имена оних који су својим литерарним, научним или уметничким радом допринели очувању словенске културе и духовности.

Свечана церемонија уручења признања одржана је традиционално у Москви на празник Богојављења.