21. октобар 2017.

Спровођењем пројекта „Хероине Великог рата“, у организацији Кола српских сестара из Куманова овог викенда основци три школе из Македонији са својим наставницима бораве у Нишу. У заједничком поменутом пројекту поводом века од Првог светског рата и годишњице Балканских ратова, како објашњава председнице Кола Српских сестара у Куманову, Живка Мишић Христовска, ученици из Македоније гости су деце из Ниша заједно са школарцима из Прокупља, Врања, Пожаревца и Крагујевца.

У заједничком пројекту „Хероине Великог рата“ учествује 12 ученика и три наставника из основних школа „Ћирил и Методиј“ из Кучевишта, „Браћа Рибар“ из Табановца и „Вук Караџић“ из Куманова. Укључена су деца из школа из сваког града, а из Македоније су ангажовани основци из одељења са наставом на српском језику.

За време боравка у Нишу, деца ће имати прилику да се друже са својим вршњацима, заједно да да посете историске споменике и разгледају град. На главној манифестацији поред пригодног програма припремљеног од стране домаћина, прочитаће своје радове написане на српском језику.

- Ово је заједнички пројекат који реализујемо са сестринским удружењима из Србије, суфинансиран од стране Министарства за културу и информисање Републике Србије. Одобрена средства за овај пројекат су објективно минимална, као у више случајева до сада. Жене из Кола српских сестара су уложиле властити напор да дође до потпуне реализације планираних активности. Овом приликом, сестре се захваљују свима за сваку подршку коју су добили и свима који су им помогли да остваре то што су планирале, каже Живка Мишић Христовска.

Наша саговорница искрено жали што у овом пројекту, упркос позиву, не учествују и деца из основне школе „Светозар Марковић“ из Старог Нагоричана која такоће похађају наставу на српском језику.

- До пре осам година имали смо одличну сарадњу, и ученици из те школе су били увек заједно са својим вршњацима укључени у део пројеката које спроводимо. Из директних контаката са одређеним људима, мислим да је политичка позадина која је довела до прекида те сарадње и одбијања да деца и наставници учествују у заједничким пројектима. То је жалосно јер су на тај начин ученици спречени да додатно креативно стварају на српском језику, да отпутују ван границе у своју матицу, сретну се са својим друговима и два дана чују прави изворни српски језик. За разлику од њих, деца из школе „Вук Караџић“ у Куманову, иако већ осам година немају наставу на српском језику, уз помоћ наставника, написали су своје радове на српском и укључили се у активности учешћем у пројекту, каже Мишић Христовска.
.
И овом приликом, она са жаљењем истиче да је „мала подршка за наше пројекте, како за културно-просветитељске, тако и за хуманитарне“. Каже да је неопходна већа помоћ и подршка како од званичних институција Републике Србије, тако и од локалне самоуправе и одређених институција Републике Македоније.

- Током периода од 1992. па до данас, пуно тога смо урадиле властитим ентизујазмом вођене максимом „Срце што даје за два срца вреди“. Жеља нам је да објавимо монографију поводом 20. годишњице од регистрације наше организације где ћемо представити све досадашње активности, као и књигу у којој ћемо сакупити све радове ученика који су писали на српском језику и који су у протеклим годинама учестовали у различитим пројектима, каже Живка Мишић Христовска.
Лавинија Шувака