Испред домаћина присутне љубитеље писане речи  поздравио је програмски директор центра СПОНА Милутин Станчић, истицањем важности поновљених сусрета са аутором након оних из 2017, када је обрађиван роман “Двадесет и први“ у књижари „Три“. Сада је уприличен изнова у новом циклусу иновирасног приступа, уз наклон за пишчево стваралаштво, плодну критику у Србији, одјек који центар СПОНА редовно бележи на својим информативним гласилима сајту и штампаном медију СЛОВО.

- Врлина је рећи и признати да живимо у доба Суперлатива, доба НАЈ. Ово с тога долази као сусрет у хипер времену суперлатива. Најчитанији, најпродаванији, најзаступљенији, шта заправо Османли – јесте, рекао је у уводном делу модетарор на књижевној радионици Иван Антоновски асистент на Филолошком факултету у Скопљу.

Томсилав Османли се захвалио домаћинима на гостопримству, публици на одзиву, истакавши да је обавеза књижевности да буде створена како би привлачила пажњу која је видљива и овде вечерас у Спони; догађај је пратила и лепа најава, веома префињени плакат, уз ауторову опаску да су веома важна и лепа традиција коју Спона спроводи са овим радионицама, па је гостујући аутор изразио жељу и потребу да се присутнима и овом приликом обрати и на српском језику. Додајући да је важно да се разговара о књижевном догађају, и предстојећим ишчитавањима и представљању ових дела на српском.

- Савремена македонска књижевност је богатија и овим техничким податком; најпревођенији македонски аутор савремене македонске књижевности од српске стручне јавности у протеклом периоду, протекле деценије је управо овај аутор – Томислав Османли, истакао је Антоновски.

Османли је уз захвалност истакао да је реч о шест књига, објављених у Србији, седми наслов је "на путу", подршком македонског министарства културе.

- Суперлативи годе сујетнима; ја сам својим годинама напустио сујету. Сведоци смо да жири комисије знају да испривелигују одређене ауторе и књиге. На пример, деприлегован је један Србин, пореклом са ових простора, академик Влада Урошевић и његов сјајни роман „Маџун“, када је у конкуренцији за роман године „испао“ и није добио ту награду. Није тој оцени важно да је Урошевић мој најдражи прозаиста, не што је Србин, нити што је академик, већ што је он изузетан писац, а његов поменути роман  сматрам ремек делом књижевности. Али, сам свестан и специфичних, тренутних резона, људских грешака, пропуста. Ми писци постојимо само као једни поред других, и нереално је да моја књижевност може бити изнад, дакле „нај“ у односу на стваралаштво оног другог аутора.

Модератор Антоновски се дотакао и југословенског периода и издаваштва, будући да је Османли, како је истакао, савременик обе епохе.

Те речи је потврдио  и сами аутор, подсећајући се 1982, када је уважена књига у Београду, односно, Институт за филм у оно време у „Чика Љубиној 15“ када је, чак и пре македонске, била организована промоција његове теоријске књиге: „Филм и политичко“.Издавач је препознао значај, и интересантну тематику.

- Трема је била нормална. То је моје младалачко и,неочекивано, прво београдско искуство. То је био живот у једној великој земљи у којој смо проживели многе лепе ствари и искуства. У малим земљама јавља се ентропија. У то доба ми смо били богатији и језички, били у свеколиким такмичењима са осталим културама,  говорили смо један језик плус, били богатији и у издавачким оквирима и политикама. И морам рећи, водило се рачуна и о нама, и ми смо те могућности користили. Ја не кријем да сам Југословен по опредељењу и осећају. Остао сам да верујем у ту вредност, у тој земљи ми је прошла младост, имали смо бројне вредности које, сада, сведоци смо сви ми на овим просторима - деценију, по деценију – чиле или сасвим пропадају истакао је Османли.

На радионици је синоћ у веома пријатном књижевном амбијату дотакнут проблем рата који преокупира аутора, али и његову генерацију која је сведок ратова. Јер када пишете о рату, закључује Томислав Османли, ви увек подразумевате управо насушну потребу за миром.

Превод

У преводилачкој каријери за Сашу Огненовког овај превод са македонског на српски језик. може да каже да је био јако узбудљив и праћен тремом. Српски језик је научио као малиша са 12 година и негујући велику љубав према српском језику

Оно што је било најузбудљивије је да је ово за њега било прво искуство да преводи роман са матерњег на српски језик, што је потврдио у видео обраћању на књижевној радионици у центру СПОНА.

Брод Кон Зархија по жанру дистопијски најбољи и најлепши је за македонску књижевност.

За њега како наводи, Томислав Османли има посебан смисао за детаљ, сјајно вођење приче, наративне линије које се спајају и уједињују на крају. „Први утисак је врло комплексан стил, Томислав има, како вели, уникатност која треба да се поштује, он је изузетан писац на овим просторима. Реченице су масивне и сложене тако да сам имао осећај да сам стално недоречен“

- Овај превод ме је подстакао да идем напред јер је и он као писац најпревођенији, оценио је Саша Огненовски.

М.С.