25. јануар 2016.
У сусрет празнику сећања на српског светитеља, провеститеља Светог Саве, незвана, селу у походе у Огњанцима, у општини Петровац код Скопља, малена екипа Споне поделила је део поклон пакетића тамошњој дечици за заједничку радост, изненађење и дружење.

Као и у неким ранијим приликама другим поводом, домаћин и сарадник Споне, овом приликом у организацији окупљања деце за поделу поклон пакетића у школа и када нема наставе, савњетник у општини Петровац, Сретен Пауновић, дочекао нас је, некако нетипично балкански“, прецизно и тачно, одговорно домаћински - у договорено време. Био је код школе, заједно са свом дечицом и делом њихових родитеља и рођака.

За увод, добродошлицу, неизоставно је и његово невесело подсећање, више као неко узајамно „нађе међусобно реферисање“. Ту су, каже, ето, тако рећи „скоро на корак“ у широј околини Скопља, свега нешто више од десетак километара удаљени од главног града Македоније, али, свеједно, некако, ипак – заборављени. Као да су негде у каквој врлетној забити.

Радује што је, како вели, и пред празник Светог Саве, повод за сусрет – поклон поздрав Споне - за најмађе. И, како је децембра 2010. у нашем запису о животу, недаћама и истрајности опстанка Срба у селу, указано – „ништа се није променило“. Нико од оних који „представљају Србе у централној власти – не долази“...

- У Огњанцима под територијалним атаром општине Петровац, према последњем попису становништва 2002. укупно је регистровано 1142 становника - Македонци 317, Албанци 543, Турци 8, Роми 12, и 256 Срба, каже одборник Пауновић, понављајући да је обиље заједничких проблема које ваља решавати, много приоритета, али ограничених могућности.

Дечица углавном нису скривала радост, раздраганост, знатижељни да што пре открију садржину поклон пакетиће за празник Срба – Светог Саву. Са изузетком неколицине стидљивијих, углавном нису им много сметала нека појединачна реаговања и негодовања старијих „што се пакетићи деле испред школе, када данас нема наставе“, уместо „у порти сеоске цркве Свети Илија...“ Не скривајући знатижељу, окупљена дечица нису марила за те „ситнице“, чувала су своју радост не обазирући се на „погађања“ старијих.

Поред поделе код школе, део поклон пакетића уручен је и по кућама, за неколицину малишана прешколског узраста који из оправданих разлога нису могли да дођу на „скуп испред школе“.

Не скривајући своју радост стрпљиво су са својим родитељима саслушали „наш рапорт“ да су даривани поклонима захваљујући прилозима чланова Споне, наших сарадника, хуманих људи добре воље - „скромно, али од срца, за заједничко радовање пред празник“.
Виктор и Симона Пауновић су се одважно захвалили у име „свих својих другара, другарица и рођака“, позивом кроз смех – „да опет дођемо“ и да знамо да ће нас „обавезно чекати...“

Марија и Никола Корпар позвали су нас да дођемо „тачно и на дан Светог Саве у цркву Светог Илије“, где ће и они учествовати у црквено-школском програму који су припремили.

На путу према кући Стојковића, Пауновић нам показује спомен чесму изграђену далеке 1935. године у време Краљевине Југославије. Део спомен плоче на чесми оштетили су бугарски окупатори за време Другог светског рата, и то је остало као „саставни део историје овог села“...

У домаћинству Стојковића је петоро браће. Дочекао нас је Новица, домаћински, држећи се српског обичаја – служећи нас „под обавезно“ – ракијом, кафом. И, у ово доба „обавезно мезе уз ракију – пихтије“.

Каже, само што су прославили крсну славу Светог Јована. Са својом супругом Славицом, родом из Гњилана на Космету, изродили су троје дечице. Иако је 35-годишња супруга незапослена, а он инвалидски пензионер, не жале се превише.

У сусретањима са српским сељанима и њиховом млађаријом у Огњанцима екипа Споне је после поделе поклон пакетића уочи празника Светог Саве, обишла и неколико најсиромашнијих породица у сарадничком ангажману и доприносу сталној мисије Хуманитарне организације Срби за Србе која помаже угроженим сународницима и на овим просторима.

На „прозивци“

У групи дечице која су „по списку“ примили поклон пакетиће Споне, испољена је заједничка жеља да „то тако, као на „прозивци“ буде и објављено“. А, они ће читати и „проверити да оли је све тачно – по реду“. Дакле, дружили смо се и даривали групу коју су чинили Ева и Мија Васић, Марио, Симона и Виктор Пауновић, Елена, Сашка и Данче Костић, Мила, Мија и Анастасија Живковић, Владо и Лука Савић, Дарко, Филип, Славица и Мартин Николић, Ана Марија, Цветанка и Драгана Јовић, Милена и Тони Стојковић, Марија и Никола Корпар, Јована и Бојана Стојковић.

Јелена Брауновић