Грађани из бивше Југославије, без разлике на националност, веру или политичку припадност, последњих дана масовно су се  улетали у главни град Београд да се вакцинишу. Зошто?

Зато што им је из било којих разлога у својим земљама ,то није било омогућено.. Зато што више нису могли да слушају сва објективна и субјективна оправдања за кашњење вакцинације.

Познато је да македонски грађани  одавно иду у Врање на „вакцина туризам“, али од јуче главна дестинација за „боцкање“ је Београд.

Отишао сам и ја са супругом. Отишли смо што се каже на „слепо“, без потврде и заказаног термина од њихове  е-управе. Претходно смо прошли сва домаћа међусебна убеђењаи разубеђења да чемо џабе  возити толики пут, да нас неће примити без адекватног документа, да не примају странце, дано бламирати пред тамошњом администрацијом… Но, могућност за благовремену вакцинацију није се пропуштала, иако је позив долазио само од пријатељског беђивања да нам ништа од официјалних докумената неће требати.

А тамо на паркингу испред „Хале број три“ на београдском сајмишту, очекивало нас је изненађење Нисмо били сами. Поред аутомобила са српском регистрацијом, „вључало” је  возила из БиХ и ту и тамо, по неко македонско возило. Но, право пријатно изненађење стигло је унутра Организација и љубазност какву никада нисмо доживели. Ни у новој Македонијји, нити у бившој Југославији. Неколико стотина људи је ангажовано само да пречекају све који су дошли да се имунизирају. Не само грађане  Србије, већ из Македоније, из БиХ, из Црне Горе, кажу било је и из Хрватске, па и неких Немаца који су наишли у пролазу.

За не дуже од пола сата, цела процедура је била завршена, укључујући и 15 минута обавезног одмора после примљене вакцине. Да не верујеш. Ни један од присутних на рецепцији, где се попуњавају формулари за сагласност, нити код  лекара који су нам узели здравствену анамнезу, или међу онима који су нас стрпљиво уносили у документацију, а најмање ккод медицинског персонала који  нас је  „боцкао“, оком није трепнуо да покаже замор, нетрпељивост, намћорлук. Напротив, максимална љубазност и професионалност. Чудеса. Чак и на моју новинарску провокацију –да ли су уморни и зошто го раде, зар им нису довољни и њихови Срби, па им још фалимо само ми из других суседних држава/, кажу, „Па ако, шта има везе, сви смо људи, само да ово зло што брже прође…“

Ј*би га, мислим, а да је било обратно? Да кажемо у једној Sci-Fi сцени Филипче набавио три милиона вакцина и вели: „сви из Јужне Србије и из околних земаља слободно да дођу у Куманово да се вакцинишу“!!!!. Како би то изгледало, а?

Гледам овог викенда слика је „гора“. На београдском сајмишту изгледа нема места од свих оних који су са свим превозним средствима отишли у главни  град суседне Србије. Још јуче се говорило да се аутобуси пуни грађана из свих  држава бивше „Југе“ припремају да оду за Београд. Нека оду! Како ће се здравствени персонал  организовати са таквим налетом људи , заиста незнам. Но једно знам. Да ли у свему овоме има политике, да ли је Вучић присилио све ове људе да буду љубазни, или пак он овим прави ПР у регионалној сцени, сасвим је небитно. Баш брига обичне грађане који су у овом  тренутку нашли спас за себе од проклете Корона.

А да ли се  „нашим“ домаћим политичарима ово погоди као одличан вентил да се „отарасе“ од што већег броја грађана, који ће на туђ рачун добити  вакцину, или ће пак од свега овога добити и мало поуке и срама, нећемо сазнати. Но нека знају да се „образот“ брзо губи, а тешко се „обели“! Ако „претерају“ неће их оправити никакав ПР, нити оправдање. Јер на крају крајева, баш нас  је брига са  каквим су се проблемима морали суочити. Ми желимо да нам испоручите оно што нам следује.

Завршићу једном  „школом“ коју сам стекао као млад ТВ новинар. Увек када смо се ми млађи новинари правдали за своје грешке да смо било болесни, да смо изгубили концентрацију, или чак да смо имали и смртан случај у породици, тадашње медијске легенде су нам говорили: „То, гледаоца не интересује“!

Љубиша Николовски (Слободен печат)