Како је саопштено из Српске православне цркве, Његова Светост патријарх српски Порфирије, одмах по сазнању да су створени услови за одлазак поклоника у Јерусалим, благословио је да надлежне црквене службе предузму све неопходне кораке како би Благодатни огањ и ове године стигао у српску престоницу.

Верници ће Свети огањ моћи да дочекају на почетку Васкршњег јутрења у Храму Светог Саве на Врачару, где ће, тачно у 23 часа, началствујући архијереј упалити прву свећу, након чега ће пламен бити подељен присутнима. Тај чин, који из године у годину окупља велики број верника, има посебно место у васкршњој литургијској традицији Српске православне цркве.

Благодатни огањ, који се сваке године на Велику суботу јавља у храму Христовог гроба у Јерусалиму, за вернике представља једно од највећих и најтајанственијих сведочанстава хришћанске вере. Реч је о догађају који се, према предању, понавља вековима - у Кувуклији, капели унутар храма Васкрсења, на месту где је, према хришћанском учењу, било положено тело Исуса Христа.

Обред почиње у строго контролисаним условима, сва светла у храму гасе се дан раније, улаз у Гроб Господњи се запечаћује, а јерусалимски патријарх, након темељног прегледа, улази унутра са свећама у рукама. После молитве, пламен се, како сведоче бројни ходочасници, појављује на чудесан начин, палећи свеће које патријарх потом износи верницима.

У првим тренуцима, према бројним сведочењима, овај огањ не пече и не повређује, већ се тек касније претвара у уобичајени пламен. Управо та особина, као и сама појава светлости унутар запечаћене Кувуклије, кроз векове је изазивала пажњу како верника, тако и истраживача.

О Благодатном огњу писали су још ранохришћански аутори, попут Светог Григорија Ниског и Светог Јована Дамаскина, док бројни путописци и ходочасници из различитих епоха остављају слична сведочанства о овом догађају.

За православне вернике, Велика субота, дан између Христовог страдања и Васкрсења, има дубоку симболику, она представља време тишине и ишчекивања, али и наговештај победе живота над смрћу. У том контексту, Благодатни огањ се доживљава као видљиви знак те победе, који се из Јерусалима преноси широм православног света, па и у Србију.