Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, рекао је Вук С. Караџић. 

Тако је и данас, на обронцима Скопске Црне Горе, у подножју Пчиње и Жеглиговске клисуре живео је а  и данас живи православни српски народ. У селима Којнаре, Табановце, Старо Нагоричане, Ново село, Умин Дол, Љубодраг и данас се могу пронаћи деде и бабе који говоре језиком свог родног краја, а то је дијалекатска форма српског језика која је данас присутна у местима као што су: Врање, Бујановац, Топли До, Пирот, Трговиште...

Језик који се преноси с колена на колено и данас живи у разговорној форми у овим крајевима.У васпитно образовном систему забележен је повратак српског језика у основним школама од 2019 године. Показатељи из области образовања су поражавајући. Ове школске године матерњи српски језик у редовној настави учи само 157 ђака у три основне школе: Светозар Марковић у Старом Нагоричану, Браћа Рибар у Табановцу и Кирил и Методиј у Кучевишту на Скопској црној гори. У Скопљу и Куманову нема одељења са наставом на српском језику, али је од 2019, за време мандата Милутина Станчића, док је био директор Управе за унапређење образовања припадника заједница уведен изборни модел - Језик и култура Срба.

Од 2021 до 2024 сам ја држала часове изборног предмета Језик и култура Срба на територији Куманова у свим основним школама у којима је било пријављених ученика. Ишла сам да држим часове и за два-три ученика...2021г. након завршетка мастер студија у Београду добила сам позив од директорице из основне школе у Умин долу да је уведен нови предмет Језик и култура Срба и да ме чекају да дођем и предајем српски језик ученицима. Помало збуњена и у неверици неуморно и са пуно вере и ведрине прихватила сам позив учитеља српског језика у неколико основних школа у Куманову.

Милутин ме је позвао и објаснио ми да ће бити само 5 часа недељно, 2 у школи у Умин Долу, а 3 у с Речица у ОШ „11 Октомври“.

Кад сам на својим првим часовима упознавала ђаке, мале мудре главице жељне знања и топлине, знала сам да вреди, да корачајући путем Светог Саве могу и морам да помогнем свом  народу да пронађе пут светосавља и пут језика којим су говорили њихови преци.

Рад са децом је оплемењујућ, али и захтеван. У том тренутку, на самом почетку а и 3 године касније нисмо успели да пронађемо одговарајући уџбеник за тај предмет, па сам се сналазила путем интернета и садржаја уџбеника основних школа у Србији, с тим што сам морала да модификујем разне садржаје јер је ниво познавања српског језика мојих ђака био доста мањи од ђака у основним школама у Србији.

Као други проблем бих истакнула лектире које смо најчешће позајмљивали из СКЦ „Спона“. Такође бих поменула да нас је Спона позивала и мене и ученике на разноразне манифестације, представе, летње школе којима смо се радо одазивали и узимали учешће, што сматрам да је веома важно да деца из Куманова и околних села имау могућност да се упознају, друже и тих неколико дана за време тих манифестација причају на српском језику.

Страх је кључни фактор због ког се многи људи из Куманова изјашњавају као Македонци. „Застраши па владај“ некако је позната изрека у народу. Да се људи боје да се изјасне као Срби показује и последљи попис који је спроведен 2021, број Срба значајно је умањен и износи 23.847,  а број изјашњених који говори српски језик је 11.590, што је у односу на попис пре 20 година више од пола умањен. Преполовљен. Срби су традиционално присутни у неким већим градовима у Македонији, међутим попис становништва показује да је највећа концентрација (упоређена са већинским становништвом) на пример, конкретно, у општинама Чучер Сандево, Старо Нагоричане, Росоман, Куманово, Дојран и Валандово. Од укупног броја Срба у Македонији 41 одсто живи на територији Града Скопља. Српска заједница у главном граду земље је најбројнија у Општини Аеродром.

Такође бих се надовезала да кад сам ја уписивала факултет 2015, катедра за србистику је била у мировању те сам ја изабрала смер Македонска књижевност са јужносовенским књижевностима. А ја сам одабрала Српски језик под Ц као изборни предмет који је тад држао проф. др. Станислав Станковић као ванредни проф.

У складу са Законом о унапређењу и заштити права припадника заједница које чине мање од 20% становништва у Северној Македонији, Срби имају право на информисање на свом језику, путем електронских и штампаних медија.

За сада највише залагања и примера на делу показује Милутин са неуморним радом, његова Спона која спаја све нас у Македонији, окупља нас и показује нам ко смо, а ту је и штампани часопис СЛОВО, у ком постоји и рубрика СЛОВЦЕ посвећена школарцима где сам ја задужена за смишљање и писање садржаја.

Превирања су тешка, прецртавају нас стално, одлазимо, скрећемо с пута, тражимо себе тамо негде не би ли једног дана дошли до закључка да најлепши багрем цвета у нашем селу, тамо нас чекају наши најмилији, причају нашим језиком, грле најјаче и маштају о уједињењу свих нас.

Са Округлог стола Културни простор Срба у Северној Македонији одржан маја 2026, у Историјском архиву Ниш