Др Миленко Веснић, истакнути дипломата, државник, научник и јавни радник, оставио је ове редове о славном проналазачу, објављене у београдском часопису „Дело” 1894. године: „Оно што ће читаоцу нашег листа бити у ових неколико Теслиних редова најмилије, то је она синовљева љубав која из њих провирује према његовој српској отаџбини, то је онај његов племенити патриотски осећај који у њему нису могли угушити ни американски космополитизам, нити милијони Волтиних струја. Тим струјама су његови живци били толико пута изложени на корист човечанства, а у славу српскога имена којима се он свуда и свагда дичи.”

Остао је податак да је Тесла рецитовао „Горски вијенац”. Теслин пријатељ у Њујорку Паја Радосављевић приповедао је да је славни проналазач знао напамет, чак и на изворним језицима, многе одломке из „Горског вијенца”, Шекспировог „Хамлета”, Гетеовог „Фауста”. Од наших писаца волео је Змаја, Његоша, Ђуру Јакшића, Војислава Илића. Посебну наклоност показивао је према кратким епским песмама и често читао српску народну поезију. Његова лабораторија је понекад личила на књижевни институт у којој је окупљао америчке пријатеље.