Један од темељних – мада понекад заборављених – принципа међународног права је принцип једнакости. Тај принцип претпоставља да се прихвати као истина, да право на једнакост укључује и право на различитост. Не постоји право на једнакост ако сви грађани једне државе имају једнако право да иду у исту цркву и да слушају наставу на истом језику. Ако сви грађани једне државе са католичком већином имају право да иду у католичку цркву, то није једнакост, већ дискриминација. И то важи наравно и за друге религије. Важи и за језике. Једнакост се постиже уважавањем различитости.
Принцип једнакости није једноставан и простире се на разне врсте једнакости. Чувени француски писац Анатоле Франце је имао једну духовиту опаску поводом превеликог поједностављења принципа једнакости. Анатоле Франце говори о законима који једнако забрањују и милионерима и бескућницима да спавају под мостовима.
Принцип једнакости не сме бити споран. По правилу се и не спори, али се понекад прихвата више као фраза и заборавља се суштина. Прави задатак је остварење истинске једнакости. Прихватање различитости је један од предуслова истинске једнакости.