Србија је, осим осиромашеним уранијумом, 1999. године бомбардована и касетним бомбама, рекао је за Танјуг нишки адвокат Срђан Алексић и најавио да ће његова канцеларија тужити НАТО и због употребе касетних бомби јер је њихова употреба забрањена међунароним правом.

Канцеларија Алексић је већ, у сарадњи са италијанским адвокатом Ангелом Фиоре Тартаљом, у јануару поднела прву тужбу за одштету против НАТО-а у име оболелог од канцера, као последице бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом 1999. године, а планира се подношење још низа тужби са истим основом  Када су у питању касетне бомбе, Алексић за Танјуг појашњава да су током бомбардовања у Нишу гађани цивилни објекти, пијаце, болнице и друго, када је 20-ак људи погинуло и исто толико рањено.

„Тужићемо и их и због тога јер је употреба касетних бомби међунароним правом забрањена. Тужићемо их и за материјалну штету нанету цивилним објектима, и за физичка и правна лица”, прецизирао је адвокат.

Он сматра да постоји право на одштету за сву штету нанету 1999. године у бомбардовању.

„На то нам право даје закон, али и међуанародне конвенције, пре свега Конвенција о људским правима, јер је на овај начин повређено право на живот грађана Републике Србије. То право нико не може да опрости, ни у чије име, и свако ко се осећа да му је повређено право, има путем тужбе могућност да покрене пред судом парнични поступак за одштету”, указао је Алексић.

Његов колега Тартаља, који се за потребе спора поводом прве тужбе против НАТО-а поднете Вишем суду у Београду уписао у Адвокатску комору Ниш, борави ових дана у Београду, а јуче се у Руском дому састао са београдским адвокатом Гораном Петронијевићем, некадашњим судијом Окружног суда у Београду који је 2000. године донео осуђујућу пресуду против челника НАТО.

Та пресуда је касније укинута, а потом је, одлуком државе, повучена и оптужница, па је поступак обустављен. Међутим, због обиља доказа и утврђених чињеница, биће коришћена као доказ у спору против НАТО.

Тартаља је током састанка, поред осталог, навео да у цео процес против НАТО треба да се укључи и држава Србија и да увиди неке позитивне исходе из тога.

„Српска држава ће тиме показати свој став, интегритет и бригу о својим грађанима. Бранећи интересе својих грађана, улажући ове тужбе против НАТО-а, српска држава показује снагу и ставља се у исти ниво са НАТО-ом. Она не може да изгуби ништа ако стане иза свега овога”, сматра Тартаља.

Говорећи о тужбама против против НАТО, он каже да је ту реч о солидарној одговорности и да, уколико би се доказала кривица НАТО-а, то омогућило да се обештете људи који су претрпели штету у току НАТО бомбардовања.

Подсећајући да НАТО не чини само Америка већ и земље Европе, он сматра да и Европа такође треба да сноси одговорност за оно што се десило на Косову и Метохији.

„Последице које су наслате су тако велике да на различите начине мора да се третира штета која је настала. То ће бити на неки начин, економска помоћ српском народу који је много изгубио у економском смислу због тог рата”, закључио је Тартаља.

Петронијевић је указао да је током процеса против НАТО, утврђено да само материјална штета нанета бомбардовањем износи 120 милијарди долара, односно без нематеријалне штете која се односи на патње људи,  погибије, умирање од карцинома...

Он је на челу недавно формираног Центра за обнову међународног права, који ће пружити помоћ и подршку Алексићу и Тартаљи у вези са тужбама против НАТО.

Центар за обнову међународног права основан је на иницијативу судија, адвоката, професора и друштвених делатника у области међународног права и интернационалног је каракрера.

Тартаља: Куцнуо је час за тужбе против НАТО-а

Анђело Фјоре Тартаља, који је добио 200 пресуда у корист италијанских војника Кфора због осиромашеног уранијума, део је тима адвоката који су поднели прву појединачну тужбу против НАТО-а

Један од најпознатијих италијанских адвоката Анђело Фјоре Тартаља учествоваће у судским процесима против НАТО-а које ће покренути наши војници и полицајци који су оболели од канцера након ангажовања на територији Косова и Метохије. Адвокат Срђан Алексић, који је почетком године поднео прву појединачну тужбу против алијансе у име оболелог пуковника Војске Србије, рекао је да је Тартаља уписан у Адвокатску комору Ниш, чиме је стекао могућност да учествује у процесима који ће бити вођени пред судовима у Србији.

„Будући да је реч о човеку који је добио готово 200 пресуда у корист италијанских војника који су служили у мисији Кфора, његова подршка ће нам бити од великог значаја. Без њега се не бих усудио да кренем у ову борбу”, изјавио је Алексић јуче за „Политику”.

Ова два врсна правника, као и адвокат Горан Петронијевић, учествовали су јуче на конференцији која је овим поводом одржана у Руском дому. Директор ове установе Јевгениј Баранов пожелео је добродошлицу гостима, наводећи да је Руски дом увек отворен за сва хуманитарна питања, поготово она која се тичу угрожености међународног права. Петронијевић је подсетио присутне да је Баранов био један од водећих новинара првог канала Руске телевизије, да је извештавао с Косова и Метохије 1998. и 1999. године и да је аутор документарног филма „Смртоносни прах” о употреби осиромашеног уранијума у Босни и Херцеговини, Ираку и на КиМ.

Такође, он је нагласио да су италијански војници своју дужност на Косову и Метохији обављали веома савесно за разлику од војника из других западних држава и да држава и њихове породице могу да буду поносне на њих. „Људи који су били на терену знали су који објекат обезбеђују војници из неке друге земље. Нажалост, највећи део контингента није испуњавао улогу која му је намењена. Осим Италијана, права Срба и неалбанаца штитили су Чеси, Словаци, део Словенаца”, казао је Петронијевић, који је предводио тим правника ангажован 1999. у Пећи. Од њих 12, троје је умрло од малигних болести.

Тартаља је одговорио да одлично познаје проблем и да је битно да се Србија суочи с последицама бомбардовања јер је реч о угрожености основних људских права. Нагласио је да је куцнуо час да се конкретизују ствари и да верује да ће то бити решено како треба. „У Србији имамо велике проблеме када су у питању ове тужбе, пре свега финансијске. Колега Алексић и ја смо уложили много труда да помогнемо људима који су болесни и имају финансијске проблеме. Највећи проблем су превисоке таксе”, изјавио је Тартаља, који је изразио наду да ће судови ослободити ове људе плаћања огромних трошкова који могу износити чак пет хиљада евра.

Иначе, за подношење тужбе неопходно је платити таксу у износу од 70.000 до 90.000 динара. Тартаља је нагласио да би српска држава требало да заузме став према НАТО-у и заштити грађане. „Бранећи интерес грађана српска држава би се ставила на исти ниво са НАТО пактом. Делујући на тај начин, она нема шта да изгуби”, нагласио је овај познати адвокат.

Срђан Алексић је рекао да су само четири правника у Србији заинтересована да се укључе у ове случајеве, да су многи и даље скептични, али да он и даље верује у правду. „У Србији постоји много невладиних организација које се баве људским правима, али не сећам се да се било која од њих запитала зашто је оружје с осиромашеним уранијумом коришћено два километра од центра Врања, па у овом граду постоји улица који сви зову ’улица смрти’ јер је болест закуцала на врата сваке куће”, казао је Алексић.

Тартаља је јуче нагласио да верује да ће оболелима од канцера у Србији бити досуђена одштета уколико се пред судом докаже кривица НАТО-а. У Италији је он у име војника тужио Министарство одбране Италије јер тужбе нису могле да буду усмерене против НАТО-а будући да није бомбардовао територију те земље. Италијанским војницима исплаћене су значајне одштете, од 700.000 до милион евра по особи.

Тартаља сматра да је много лакше доказати узрочно-последичну везу између бомбардовања осиромашеним уранијумом и оболевања од рака у Србији будући да су наши војници, полицајци и цивили боравили на контаминираном подручју током саме агресије. За сада је у Србији планирано подношење такозваних пилот-тужби, што подразумева покретање ограниченог броја поступака, ради уједначавања судске праксе на територији целе државе. У јануару је поднета тужба у име пуковника Војске Србије који је у Копненој зони безбедности провео 210 дана, а након неколико година је добио канцер меких ткива. Његово здравствено стање је тешко, а на лечење троши неколико хиљада евра месечно. Алексић је јуче нагласио да је недвосмислено доказано да тај канцер изазива радијација од осиромашеног уранијума. Његова тужба је упућена у Брисел и чека се изјашњење алијансе.

Основан Центар за обнову међународног права

Због угрожености међународног права, како је рекао Горан Петронијевић, група правника је основала невладину организацију Центар за обнову међународног права. Петронијевић је додао да неолиберални глобализам одлази у прошлост и да нови мултиполаризам захтева обнову међународног права. Позвао је колеге из Италије, као и адвоката Тартаљу да се укључе у рад ове међународне организације.

„Период надмоћи силе над правом је прошлост и морамо се борити да се међународно право врати на своје место”, казао је Петронијевић, који је као судија Окружног суда 2000. године осудио на 20 година затвора председнике четири државе које су учествовале у бомбардовању Србије и девет челника НАТО-а. Недуго након петооктобарских промена та одлука је укинута и враћена на поновно одлучивање, али осуђени никада нису ослобођени кривице правоснажном судском одлуком.

Петронијевић је рекао да су докази у овом поступку заузимали једну целу просторију, да је одлука суда образложена на 250 страна. Утврђено је да је током НАТО агресије почињена материјална штета од 120 милијарди долара, а осим тога, почињен је екоцид, угрожени су животна средине и здравље људи.