18. новембар 2015.

У сусрет осам векова од подизања древне српске светиње, царске лавре, задужбине Стефана Првовенчаног и његовог сина краља Радослава, манастира Жича, јуче у Народној библиотеци Србије у Београду представљена капитална монографија „Манастир Жича", Републичког завода за заштиту споменика, коаутора Милке Чанак-Медић, Данице Поповић и Драгана Војводића.

Монографија је рађена дуго, као што се и радови на Жичи могу мерити деценијама, рекла је Танјугу научни саветник Балканолошког института САНУ и коаутор монографије Даница Поповић и додала да је Жича споменик који је својеврсна метафора српске историје.

„Ми аутори смо покушали да у оквиру ове књиге, која је посвећена средњовековној историји и уметности тог споменика, дамо врло конкретне резултате, сазнатих дугогодишњих истраживања, као својеврсну подлогу, на којој смо после градили шира тумачења у складу са стандардима модерне науке, нашим личним научним погледима, покушавајући да предочимо у чему је значај Жиче", рекла је Поповић.

Жича је настала као резултат највећих узлета који су, како је истакла, остварени у Немањићкој држави, замишљена је као фокус највиших државних и црквених функција, као крунидбени храм, катедрала аутокефалне српске цркве и као сакрално династичко средиште око моштију светог првовенчаног краља.

Тај углед и статус Жича никад није изгубила, остала је оно што је одувек била- светиња и како је додала, тај манастир и данас живи свој двоструко значајни живот.

„То је врхунски споменик културе, не само у размерама српске уметности, већ и шире гледано хришћанском свету, али она је истовремено и свето место, жариште духовности и других активности које су особене за монашки живот", нагласила је Поповић.

Епископ жички СПЦ Јустин нагласио је да је нова монографија изузетно сведочанство и српске цркве и народа и опстајања за осам векова, и да представља дело коме често треба да се враћамо.

„Ова монографија биће свима путоказ, на првом месту доноси благослов и молитве свете Жиче, уз благодарност ауторима. У овим временима, када се људске вредности и тековине цивилизације померају, ово је још један доказ да смо ми православни Срби, народ конститутиван, народ који уме да поштује и историју и уметност и који даје себе у изградњу тога и таквога друштва. Жичи се стално треба враћати, јер је она наш путоказ, а аутори ове књиге су свој велики труд принели не само науци, већ и држави и цркви - нагласио је епископ жички Јустин, који је на промоцији присуствовао заједно са игуманијом Еленом и сестринством овог манастира.

Помоћница министра културе и информисања Александра Фулгоси рекла је да је та монографија изузетно важна за Министарство културе и информисања, посебно, како је навела, пошто смо сведоци врло честих ситуација у којима се појављују историјски фалсификати и различита тумачења прошлости нашег народа, државе и цркве.

„Једна оваква монографија која на научној основи тумачи прошлост кроз живот самог манастира Жича, свакако доприноси бољем разумевању њених културних вредности и код наше и код међународне јавности. То је за мене кључно", рекла је Фулгоси Танјугу.

Монографија „Манастир Жича", издата на 578 страна, са 342 илустрације и опсежним резимеом на енглеском језику, дело је Републичког завода за заштиту споменика културе, а припрему и реализацију подржало је Министарство културе и информисања.

Историја

- Ова монографија је јединствени подухват, а Жича која је кост костију наших, наставља да живи кроз дух и мисли изражене у овој књизи – рекао је рецензент дела академик Гојко Суботић. рецензент дела.

Према речима другог рецензента професора Бранислава Тодића, трагична историја Жиче добила је одличну научну обраду.

Реликвије

У делу рада Данице Поповић на монографији о Жичи преточена су и истраживања у Италији, у Сијени и Пијенци. Тамо су данас реликвије познате из оснивачке повеље Жиче, као дар Стефана Првовенчаног - часни крст и десница Јована Претече. Као део најстаријег ризничког слоја манастира, оне су први пут представљене јавности управо у овој књизи.